Na desetine hiljada odraslih afričkih pingvina (Spheniscus demersus) uz obalu Južnoafričke Republike uginulo je od gladi u poslednjih osam godina, što je dovelo do smanjenja njihove populacije za oko 95 procenata. Ova alarmantna situacija otkrivena je u novoj studiji koja se fokusira na uzroke izumiranja ove vrste, koja je nekada bila raširena duž obala Afrike.
Svake godine, afrički pingvini provode oko 20 dana na kopnu tokom faze mitarenja. Tokom ovog perioda, ptice se obično ugoje kako bi se pripremile za gladovanje koje dolazi. Međutim, između 2004. i 2011. godine, zalihe njihove glavne hrane, sardine (Sardinops sagax), smanjene su na samo 25 procenata maksimalnih količina. Ovo drastično smanjenje dostupnosti hrane ima ozbiljne posledice po preživljavanje pingvina.
Prema rečima Ričarda Šerlija, biologa sa Univerziteta u Ekseteru, ako pingvini ne mogu da pronađu dovoljno hrane pre mitarenja ili odmah posle njega, neće imati dovoljne zalihe za preživljavanje tokom gladovanja. Mnoge ptice verovatno umiru u moru zbog nedostatka hrane. U ovom periodu, masovno izgladnjivanje pogodilo je dva najvažnija mesta za razmnožavanje afričkih pingvina, uzrokujući smrt oko 62.000 odraslih jedinki.
Istraživači su otkrili da su klimatske promene prouzrokovane ljudskim delovanjem dovele do značajnih promena u temperaturi i salinitetu mora, što je rezultiralo drastičnim smanjenjem ribljeg fonda. Ekolog Robert Kraford iz Odeljenja za šumarstvo, ribarstvo i životnu sredinu u Kejptaunu naglašava da veliki pritisak na riblje resurse, uz klimatske promene, dodatno otežava situaciju.
Šerli je istakao da je preživljavanje odraslih pingvina, posebno tokom godišnjeg mitarenja, izuzetno povezano sa dostupnošću hrane. Visoke stope izlova sardina, koje su dostigle i do 80 procenata 2006. godine, doprinele su smanjenju populacije pingvina u vreme kada je broj sardina opadao zbog promena u životnoj sredini.
Iako se situacija delimično popravila od 2011. godine, afrički pingvini su proglašeni kritično ugroženom vrstom, a procenjuje se da u 2024. godini postoji manje od 10.000 parova koji se razmnožavaju. Iako se lokalne mere za ublažavanje situacije preduzimaju, one mogu imati ograničen domet. Kako se ističe, upravljanje ribolovom koje smanjuje izlov sardina kada je njihova biomasa manja od 25 procenata maksimalne, kao i mere koje bi smanjile smrtnost mladih sardina, mogu biti od pomoći.
Ipak, istraživači upozoravaju da bez rešavanja problema klimatskih promena, obnavljanje populacije pingvina će biti izuzetno teško. Ako se trenutni trendovi nastave, afrički pingvini bi mogli izumreti u narednih deset godina. Ovaj problem nije izolovan, već je deo šireg fenomena. Prema podacima iz Science Alert-a, ljudske aktivnosti uništavaju divlji svet na Zemlji u neslućenim razmerama, a populacije divljih životinja su opale za više od dve trećine od 1970-ih godina.
Pored ugroženosti afričkih pingvina, druge vrste poput rečnih delfina, ptica, afričkih slonova i mnogih drugih suočavaju se sa sličnim pretnjama. Ove promene u ekosistemima širom sveta često se pripisuju klimatskim promenama i ljudskom delovanju. U svetlu ovih informacija, jasno je da su hitne mere potrebne kako bi se zaštitile ugrožene vrste i očuvala biološka raznolikost koja je od suštinskog značaja za zdravlje našeg planeta.
