Sud za prekršaje u Podgorici izrekao je kaznu zatvora od 60 dana okrivljenom Ž.M. zbog prekršaja iz Zakona o zaštiti od nasilja u porodici. Ova presuda je doneta nakon što je utvrđeno da je okrivljeni 21. septembra 2025. godine, putem telefona, preko svog brata pretio svom drugom bratu, sestri i majci. Pretnje su sadržale reči: „Meni može doći žuta minuta, malo će im Cetinje biti“, a sve je to proizašlo iz dugogodišnjih porodičnih nesuglasica.
Ova presuda je deo šireg konteksta problema nasilja u porodici, koji je sve prisutniji u društvu. Zakonodavstvo u Crnoj Gori, kao i u mnogim drugim zemljama, ima za cilj zaštitu žrtava nasilja i sprečavanje daljih incidenata. U ovom slučaju, sudija portparol Ana Bokan istakla je ozbiljnost pretnji koje su upućene od strane okrivljenog, naglašavajući potrebu za zaštitom oštećenih.
Pored zatvorske kazne, okrivljenom su izrečene i zaštitne mere. One uključuju udaljenje iz stana, zabranu uznemiravanja i uhođenja oštećenih, kao i zabranu približavanja oštećenima na period od šest meseci. Ove mere su osmišljene kako bi se zaštitili potencijalne žrtve i sprečilo ponavljanje sličnih prekršaja. Takođe, sud je odredio i obavezno lečenje od zavisnosti od alkohola, što ukazuje na to da su problemi sa alkoholom mogli biti faktor u ovom slučaju.
Ovaj incident ilustruje složenost porodičnih odnosa i izazove sa kojima se pojedinci suočavaju kada su u pitanju konflikti unutar porodice. Dugogodišnje nesuglasice često dovode do eskalacije sukoba, a u nekim slučajevima, kao što je ovaj, i do fizičkog nasilja ili pretnji. Zakonodavstvo kao što je Zakon o zaštiti od nasilja u porodici postavlja okvir za rešavanje ovakvih situacija, ali je takođe važno raditi na prevenciji i edukaciji kako bi se smanjio broj ovakvih incidenata.
U društvu u kojem se nasilje u porodici često prećutkuje ili minimizuje, važno je otvoreno razgovarati o ovom problemu. Mnoge žrtve se suočavaju sa strahom od odmazde, sramom ili osećajem bespomoćnosti, što ih može sprečiti da potraže pomoć. Zato je važno da zajednica, institucije i pojedinci rade zajedno na stvaranju okruženja u kojem će se žrtve osećati sigurno i podržano u potrazi za pravdom.
S obzirom na sve veću svest o problemu nasilja u porodici, kao i na inicijative za poboljšanje zakonskog okvira i pružanje podrške žrtvama, postoji nada da će se situacija poboljšati. Različite organizacije i nevladine institucije igraju ključnu ulogu u pružanju pomoći i resursa onima koji su pogođeni ovim problemom.
U ovom slučaju, izrečena kazna i zaštitne mere predstavljaju korak ka zaštiti porodice od daljih pretnji i nasilja. Sudski sistem ima odgovornost da štiti žrtve i da osigura da se počinioci odgovaraju za svoja dela. To uključuje ne samo sankcije, već i pružanje mogućnosti za rehabilitaciju i lečenje onima koji se suočavaju sa zavisnostima ili drugim problemima koji mogu doprineti njihovom nasilničkom ponašanju.
U zaključku, ovaj slučaj naglašava važnost borbe protiv nasilja u porodici i potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji uključuje zakonske mere, podršku žrtvama i obrazovanje zajednice. Samo tako možemo stvoriti sigurnije i pravednije društvo za sve članove porodice.
