Gordon Rob (63) iz škotskog Midlotijana doživeo je hemoragijski moždani udar i upozorava na važnost prepoznavanja manje poznatih simptoma koji mogu spasiti život. Njegov slučaj je posebno zanimljiv jer nije imao tipične znakove koji se obično povezuju sa ovim stanjem. Umesto uobičajenih simptoma, kao što su slabost lica, ruku ili otežan govor, Rob je primetio samo jedan znak – iznenadni gubitak sposobnosti da čita.
Pre nego što se dogodilo, Rob se vratio iz bašte, pripremio čaj i pustio muziku. Kada je uzeo telefon da proveri mejlove, shvatio je da prepoznaje slova i zna ko mu piše, ali reči su mu bile nejasne i nisu imale značenje. U tom trenutku, pomislio je da je umoran zbog kasnog odlaska na spavanje, ali kada se situacija nije promenila ni ujutro, odlučio je otići na spavanje nadajući se da će se problem rešiti.
Presudni trenutak došao je kada je razgovarao sa rođakom čija je porodica nedavno doživela tragediju usled moždanog udara. Ona ga je nagovorila da odmah potraži medicinsku pomoć, što je na kraju rezultiralo dijagnozom hemoragijskog moždanog udara.
Hemoragijski moždani udar nastaje usled krvarenja u mozgu i čini oko 15% svih slučajeva moždanih udara, dok su ostali najčešće uzrokovani začepljenjem krvnih sudova. Rob, koji je bio u dobroj fizičkoj kondiciji, čak je pešačio do baznog kampa na Mount Everestu, naglašava da se oseća srećnim što nije imao teže posledice.
Ono što je posebno zanimljivo jeste da Rob nije imao nijedan od tipičnih simptoma, a čak su i studenti neurologije, koji su ga kasnije pregledavali, priznali da bi im dijagnoza bila izazov. Rob je rekao: „Da nisam potražio pomoć, hodao bih okolo sa tempiranom bombom u glavi.“
Danas Rob učestvuje u kliničkom istraživanju koje vodi Univerzitet u Edinburgu, gde se ispituje da li lekovi poput aspirina ili klopidogrela, koji smanjuju zgrušavanje krvi, mogu smanjiti rizik od novih moždanih i srčanih udara kod osoba koje su već preživele hemoragijski udar. Ova vrsta terapije se obično izbegava zbog straha od ponovnog krvarenja, ali ranija istraživanja sugerišu da bi mogla biti bezbedna.
Profesor Rustam Al-Shahi Salman, koji vodi istraživanje, naglašava da su preliminarni rezultati ohrabrujući i otvaraju vrata daljim istraživanjima. Rob se nada da će njegovo učešće pomoći drugima u budućnosti.
Dr Sonya Babu-Narayan iz British Heart Foundation ukazuje na važnost prepoznavanja simptoma moždanog udara. Iako je FAST test poznat kao alat za prepoznavanje najčešćih znakova, postoje i ređi simptomi, poput nemogućnosti razumevanja napisanih reči. Njena poruka je jasna: ako osećate da nešto nije u redu, bez obzira na to koliko simptom delovao čudno ili bezazleno, potražite pomoć odmah.
U kontekstu moždanog udara, svaka minuta može biti presudna. Robov slučaj je pouka svima da je važno obratiti pažnju na signale koje nam telo šalje, čak i kada se čine neobičnim. Njegova priča može inspirisati mnoge da budu pažljiviji prema svom zdravlju i da prepoznaju simptome koji bi mogli spasiti život.
