Očekuje se uvođenje novih mera za povećanje bezbednosti pešaka u Srbiji, posebno dece, u okviru kojih će biti postavljeni stacionarni radari i kamere u zonama škola. Ove promene dolaze usled alarmantnih statistika o smrtno stradalim pešacima, koji čine skoro 50% svih smrtnih slučajeva u saobraćaju u zemlji. Mirko Koković, pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja (ABS), istakao je na „Blic TV“ da je situacija ozbiljna i da je potrebno preduzeti hitne korake kako bi se zaštitili najranjiviji učesnici u saobraćaju.
Nedavne tragedije, uključujući smrt žena na pešačkom prelazu, dodatno su podstakle diskusiju o potrebi poboljšanja bezbednosti. Koković je naglasio da svi građani Srbije, bez obzira na to da li voze ili hodaju, spadaju u grupu pešaka. U zemlji postoji više od 6 miliona pešaka, a njihova zaštita je od suštinske važnosti. On je upozorio da pešaci nemaju dodatne sigurnosne mere kao što su sigurnosni pojasevi ili vazdušni jastuci, što ih čini posebno ranjivim.
U Beogradu, posebno kod kružnog toka na Novom Beogradu, zabeleženo je povećano broj nezgoda. Koković je istakao da se radi na kratkoročnim merama koje su već pokazale poboljšane rezultate. Statistika pokazuje da je saobraćajna kultura u Srbiji na niskom nivou, a godišnje se beleži oko 500 smrtnih slučajeva u saobraćaju, što je zabrinjavajuće.
Koković je ukazao na odgovornost pešaka, posebno prilikom prelaska ulica van obeleženih pešačkih prelaza. On je naglasio da distrakcije poput korišćenja mobilnih telefona ili slušalica mogu ozbiljno ugroziti njihovu bezbednost. Kako bi se smanjila brzina, planira se postavljanje novih radara i kamera u blizini škola, gde je obim pešačkog saobraćaja najveći. Ove mere se smatraju ključnima za smanjenje broja saobraćajnih nezgoda.
Ministarstvo unutrašnjih poslova planira da poveća broj kamera u zonama škola kako bi se bolje kontrolisao saobraćaj i osigurala bezbednost dece. Koković je izrazio nadu da će sve zone škola uskoro biti pokrivene kamerama, čime bi se postigla vizija nula, odnosno potpuna eliminacija smrtnih slučajeva u saobraćaju.
Pored toga, u toku je priprema novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji bi mogao da donese značajno povećanje kazni za prekršaje. Stručnjaci se još uvek nisu dogovorili o visini kazni, ali je jasno da je potrebno preduzeti rigoroznije mere kako bi se povećala bezbednost na putevima. Koković je uporedio situaciju u Srbiji sa Grčkom, gde su kazne znatno veće, i naglasio da bi slične mere mogle doprineti smanjenju broja nesreća.
U narednom periodu očekuju se i dodatne informacije o tome kako će se implementirati novi zakon, kao i detalji o tome kako će vozači biti kažnjavani za prekršaje. Koković je podvukao da su odgovornost i obazrivost ključni faktori u prevenciji nesreća, a apelovao je na sve učesnike u saobraćaju da se ponašaju odgovorno i da poštuju saobraćajne propise.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se implementirati nove mere i koji će konkretni rezultati biti vidljivi u budućnosti. Bez obzira na izazove, zajednički cilj svih učesnika u saobraćaju trebao bi biti stvaranje sigurnijeg okruženja za sve građane.
