Sud Bosne i Hercegovine potvrdio je optužnicu protiv Mevlida Jašarevića, koji već izdržava dugogodišnju zatvorsku kaznu zbog terorističkog napada na Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Sarajevu. Optužnica se odnosi na događaje u zatvoru u Istočnom Sarajevu, gde je tokom 2025. godine Jašarević više puta upućivao verbalne i fizičke pretnje čuvarima.
Prema optužnici, Jašarević se tereti za krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje. Ročište za izjašnjenje o krivici biće zakazano nakon eventualnih prethodnih prigovora odbrane. Optužba naglašava da su pretnje izrečene s ciljem sprečavanja ili ometanja sprovođenja službenih mera, koje su se odnosile na zabranu obavljanja telefonskih i pisanih kontakata, a koje su mu više puta bile izricane tokom izdržavanja kazne.
U saopštenju pravosudnih institucija navedeno je da se optuženi tereti da je silom i pretnjom direktnom upotrebom sile pokušao sprečiti službeno lice institucija BiH u vršenju službene radnje u okviru zakonskih ovlašćenja. Ove pretnje dolaze nakon što je Jašarević već bio osuđen za jedan od najozbiljnijih terorističkih incidenata u BiH.
Mevlid Jašarević je pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog terorističkog napada na zgradu Ambasade SAD-a u Sarajevu, koji se dogodio 28. oktobra 2011. godine. Tokom ovog napada, Jašarević je iz automatske puške ispalio više od 100 metaka, preteći službenicima Ambasade i teško ranivši policajca Mirsada Velića, koji je obezbeđivao objekat. Ovaj napad izazvao je snažne reakcije domaće i međunarodne javnosti i ostao je u sećanju kao jedan od najznačajnijih terorističkih incidenata u regionu.
Jašarević je tokom suđenja za teroristički napad isticao svoje ekstremističke stavove i povezanost sa radikalnim grupama. Njegov napad na Ambasadu SAD-a bio je motivisan ideologijom koja se protivi zapadnim vrednostima i političkoj intervenciji SAD-a u regionu. Ovaj incident je dodatno uzburkao već napetu situaciju u Bosni i Hercegovini, gde se i dalje oseća posledice rata iz 1990-ih i porasta radikalizacije u određenim delovima društva.
S obzirom na njegovu prošlost i sadašnje optužbe, pitanje sigurnosti u zatvorima, kao i postavljanje efikasnih mehanizama za prevenciju radikalizacije zatvorenika, postaje sve važnije. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno unaprediti uslove u zatvorima i obezbediti adekvatnu obuku osoblja kako bi se sprečilo dalje širenje ekstremizma unutar zatvorskog sistema.
Jašarević, koji je postao simbol terorizma u Bosni i Hercegovini, suočava se sa dodatnim optužbama koje bi mogle produžiti njegov boravak iza rešetaka. Njegov slučaj takođe otvara šira pitanja o načinu na koji društvo reaguje na terorizam i kako se bori protiv radikalizacije, posebno među mladima i onima koji su već marginalizovani.
U svetlu ovih događaja, važno je naglasiti da se borba protiv terorizma ne odnosi samo na kažnjavanje pojedinaca, već i na razumevanje uzroka koji dovode do ekstremizma. Obrazovanje, socijalna uključenost i ekonomske prilike su ključni faktori u prevenciji radikalizacije i stvaranju otpornijeg društva.
Kako se situacija razvija, javnost će sa pažnjom pratiti dalji tok suđenja protiv Mevlida Jašarevića, kao i reakcije pravosudnih i sigurnosnih institucija na ovaj slučaj. Očekuje se da će njegov slučaj i dalje izazivati rasprave o terorizmu, pravdi i sigurnosti u Bosni i Hercegovini.
