Danas se širom Francuske održavaju veliki protesti, a očekuje se između 600.000 i 900.000 demonstranata na oko 250 najavljenih skupova. Ovi protesti su odgovor na planirane budžetske mere koje su dovele do pada vlade Fransoa Bajrua, a novoimenovani premijer je Sebastijan Lekornu. Prošle srede su održane demonstracije pokreta „Blokirajmo sve“, koji se protivi ovim budžetskim merama.
Žan-Lik Melanšon, lider levičarske stranke Nepokorna Francuska, istakao je da je ova društvena mobilizacija „ogroman događaj“ sa potencijalnim političkim uticajem. U Marseju, gde se protesti okupljaju, uhapšeno je najmanje 48 demonstranata, a informacije sugerišu da su hapšenja zabeležena i u drugim gradovima.
U Anžeru je organizovana „pogrebna povorka“ farmaceuta, dok je glavni sindikat francuskih srednjih škola izvestio da je u štrajku 45 odsto nastavnog kadra širom zemlje. Figaro izveštava da se kolona demonstranata formirala nakon blokade srednje škole „Moris Ravel“ i da učesnici marširaju duž tramvajskih šina.
U ukupnom broju hapšenja, do jutros je van Pariza uhapšeno 55 ljudi, od kojih je 27 uhapšeno u Marseju ispred tržnog centra. Policija je saopštila da su zaplenjene brojne maske, oprema za dekontaminaciju, sprejevi i petarde koje su nađene kod uhapšenih.
U Renu, na zapadu Francuske, policija je silom intervenisala protiv učenika koji su blokirali ulaz u srednju školu „Žan Mas“. Na snimcima se može videti kako policajci nasilno odguruju učenike, među kojima je bila i osoba sa palestinskom zastavom.
Policija je takođe intervenisala kako bi razbila blokadu srednje škole „Moris Ravel“ i tramvajskih šina u Parizu. Demonstranti su blokirali fabriku oružja „Eurolinks“ u Marseju i razvili transparent sa natpisom „Zatvorite genocidnu fabriku“, ukazujući na povezanost fabrike sa izraelskom vojnom opremom, kako su otkrili istraživački sajtovi.
U međuvremenu, informacije iz Francuske govore o haotičnoj situaciji u Marseju, gde je policija u više navrata intervenirala protiv demonstranata. U izveštajima se navodi da su policajci ispaljivali gumene metke kako bi razbili blokade, a situacija se dodatno zakomplikovala s obzirom na veliku mobilizaciju građana.
Protesti su izazvani nezadovoljstvom građana prema trenutnim ekonomskim merama, a organizatori najavljuju nastavak akcija ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi. U medijima se pojavljuju različiti izveštaji o stupnju nasilja tokom protesta, a demonstranti se suočavaju sa sve većim represivnim merama vlasti.
Ova situacija može imati dugoročne posledice po političku scenu u Francuskoj, a mnogi analitičari ističu da bi ovi protesti mogli uticati na popularnost aktuelne vlade i njenog premijera, Sebastijana Lekornu. Protesti su postali simbol otpora prema austerity merama i nezadovoljstvu građana zbog socijalnih i ekonomskih pitanja koja pogađaju svakodnevni život.
U ovom trenutku, Francuska se suočava sa ozbiljnim izazovima, a protesti su samo jedan od načina na koji građani izražavaju svoje nezadovoljstvo i traže promene. Očekuje se da će situacija i dalje eskalirati ukoliko vlasti ne reaguju na zahteve demonstranata, a politički analitičari prate razvoj događaja sa velikim interesovanjem.
