Dejvid Beri Njuel, kanadski državljanin rođen 1947. godine, preminuo je 29. avgusta 2023. godine u Kliničko-bolničkom centru u Kotoru. Njegova sahrana, međutim, nije obavljena odmah. Umesto toga, telo pokojnog je ostalo u bolničkoj hladnjači, koja se ubrzo pokvarila, što je dovelo do opasnosti od širenja zaraze. Ova situacija je izazvala veliku zabrinutost među zdravstvenim radnicima.
Prema informacijama koje je objavila Pobjeda, telo pokojnog je bilo u fazi raspadanja kada je konačno premešteno iz KBC Kotor. Sahranjen je 2. septembra u Tivtu, u grupnoj grobnici, jer nije bilo mesta u grobnici u Kotoru. Porodica pokojnog se odrekla njegovog tela i odbila da preuzme odgovornost za sahranu, što je dodatno zakomplikovalo situaciju.
Direktor bolnice je više puta obraćao raznim institucijama u potrazi za rešenjem ovog problema, ali nije dobio adekvatne odgovore. Kako se situacija razvijala, postalo je jasno da bi zadržavanje tela u nefunkcionalnoj hladnjači moglo imati katastrofalne posledice po zdravlje, uključujući potencijalno širenje zaraze među pacijentima i osobljem bolnice.
Prema rečima jednog izvora bliskog situaciji, bila je to alarmantna situacija koja je zahtevala hitnu intervenciju. Na kraju, telo Dejvida Beri Njuela je premešteno i sahranjeno u Tivtu, čime je izbegnuta veća kriza u bolnici. Iako je problem rešen, ostaje otvoreno pitanje odgovornosti i procedura koje su dovele do ovakvih okolnosti.
Pobjeda je kontaktirala nadležne institucije, uključujući KBC Kotor, Ministarstvo socijalnog staranja i Centar za socijalni rad, kako bi dobila više informacija o ovom slučaju. Očekuje se da će u narednim danima biti prezentovani odgovori koji će razjasniti kako je došlo do ovog neobičnog i zabrinjavajućeg incidenta.
Ovaj slučaj ukazuje na ozbiljne propuste u sistemu, koji su doveli do situacije u kojoj se telo preminulog nije pravilno negovalo i sahranjeno na vreme. Takođe, otvara pitanja o etičkim i pravnim aspektima u postupanju sa telima preminulih, posebno kada porodica odbija da preuzme odgovornost.
U obzir se mora uzeti i veće pitanje kako zdravstveni sistemi u različitim zemljama postupaju sa telima preminulih, posebno u slučajevima kada porodica nije u mogućnosti ili ne želi da preuzme odgovornost. U ovom slučaju, očigledno je postojala komunikacija između bolnice i porodice, ali je ona bila neefikasna, što je dovelo do zastoja u obavljanju potrebnih procedura.
Slični incidenti u drugim delovima sveta često su dovodili do protesta i javnih osuda, što može uticati na reputaciju zdravstvenih institucija. U slučaju Dejvida Beri Njuela, situacija bi mogla imati dalekosežne posledice, ne samo za KBC Kotor, već i za širi zdravstveni sistem u Crnoj Gori.
Osim pravnih i etičkih pitanja, javnost takođe postavlja pitanja o tome kako se ovakve situacije mogu sprečiti u budućnosti. Postavlja se pitanje da li su potrebne dodatne regulative ili obuka za osoblje kako bi se izbegli slični incidenti. Ovaj tragičan slučaj može poslužiti kao opomena i poziv na akciju za sve zdravstvene ustanove da unaprede svoje procedure i osiguraju da se ovakvi problemi više ne ponove.
U zaključku, smrt Dejvida Beri Njuela i okolnosti njegove sahrane ukazuju na hitnu potrebu za reformom i unapređenjem procedura u zdravstvenom sistemu, kako bi se zaštitile javno zdravlje i ljudsko dostojanstvo. Očekuje se da će nadležni organi dati odgovore koji će pomoći u razumevanju svih aspekata ovog slučaja i sprečavanju sličnih situacija u budućnosti.
