Istraživanje koje su sproveli istraživači sa Škole za javno zdravlje Medicinskog fakulteta LKS Univerziteta u Hongkongu pokazuje da šetnja jednom nedeljno, koja uključuje naizmenične faze sporijeg i bržeg hoda, može značajno smanjiti telesne masti i poboljšati kardiovaskularnu kondiciju kod osoba koje imaju višak masnoća u predelu stomaka. Ova studija, objavljena u časopisu Nature Communications, ukazuje na to da intervalno hodanje jednom nedeljno može biti podjednako efikasno kao i tri treninga nedeljno, što predstavlja uobičajenu preporuku za fizičku aktivnost.
Gojaznost se smatra hroničnim zdravstvenim problemom koji podrazumeva nezdravo nagomilavanje telesne masti, a masne naslage u predelu stomaka su posebno zabrinjavajuće. One su povezane sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući kardiovaskularne bolesti i metaboličke poremećaje. Fizička aktivnost je ključna u kontroli gojaznosti, ali mnogi ljudi, naročito oni koji pate od gojaznosti, često imaju poteškoće da održe redovnu fizičku aktivnost tokom dugog perioda.
Intervalni trening, koji se sastoji od smenjivanja perioda intenzivnog vežbanja i perioda oporavka, pokazao je se kao vremenski efikasan način za smanjenje telesne masti. Preporuke za vežbanje najčešće podrazumevaju tri treninga nedeljno, što može biti teško za osobe sa zahtevnim poslovima ili porodičnim obavezama. Prethodna istraživanja su pokazala da se zdravstvene koristi mogu postići čak i kada se većina fizičke aktivnosti obavlja u jednom ili dva dana.
Profesor Parko Siju Ming-faj, vođa istraživačkog tima, naglašava važnost utvrđivanja efikasnosti intervalnog treninga jednom nedeljno u poređenju sa tradicionalnim rasporedom od tri treninga. Istraživanje, koje je sprovedeno od septembra 2021. do septembra 2024. godine, obuhvatilo je 315 odraslih Kineza sa prekomernom telesnom masom i centralnom gojaznošću.
Učesnici su podeljeni u tri grupe: jedna grupa je sprovodila intervalni trening jednom nedeljno, druga tri puta nedeljno, dok je treća grupa bila kontrolna. Kontrolna grupa je učestvovala u edukativnim zdravstvenim radionicama jednom u dve nedelje tokom četiri meseca. Grupa koja je vežbala jednom nedeljno obavljala je 75 minuta intervalnog treninga u jednoj sesiji, dok je druga grupa raspoređivala isto vreme na tri treninga.
Istraživači su merenja telesne masti vršili metodom dvoenergetske rendgenske apsorpciometrije (DXA) pre početka programa, nakon 16 nedelja i četiri meseca nakon završetka intervencije. Rezultati su pokazali da su učesnici koji su vežbali jednom nedeljno i oni koji su trenirali tri puta nedeljno imali slična poboljšanja u smanjenju telesne masti, kao i poboljšanju kardiorespiratorne kondicije.
Iako se intervalni trening tri puta nedeljno često preporučuje, rezultati istraživanja ukazuju na to da intervalni trening jednom nedeljno može pružiti slične koristi i predstavlja praktičnu strategiju za fizičku aktivnost. Profesor Siju je istakao da mnogi odrasli sa centralnom gojaznošću često se suočavaju sa nedostatkom vremena, što otežava vežbanje više puta nedeljno. U tom smislu, intervalni trening jednom nedeljno može biti izvodljiva i efikasna alternativa koja omogućava ljudima da se brinu o svom zdravlju bez dodatnog stresa zbog rasporeda.
U svetlu ovih nalaza, moguće je da će se pristupi fizičkoj aktivnosti i dalje razvijati kako bi se olakšalo ljudima da postignu i održe zdravu telesnu težinu. Ova istraživanja pružaju novu perspektivu za osobe koje se bore sa gojaznošću i naglašavaju važnost fizičke aktivnosti kao ključnog faktora u održavanju zdravlja. Razumevanje kako različiti obrasci vežbanja utiču na telesnu masu i kondiciju može pomoći u kreiranju prilagođenih programa za fizičku aktivnost koji će biti održivi i efikasni za širu populaciju.
