Globalna grupa naučnika, inženjera i političkih stručnjaka razvila je ambiciozan plan za izgradnju zida duž glečera Sudnjeg dana, poznatog kao Tvejts, kako bi se suočila sa rastućim strahom od poplava. Ovaj glečer, smešten na zapadnoantarktičkom ledenom pokrivaču, prekriva površinu od 192.000 km², što ga čini jednim od najvećih glečera na svetu, a njegovo topljenje predstavlja ozbiljnu pretnju za nivo mora zbog klimatskih promena.
Upravo sada, četiri procenta godišnjeg porasta nivoa mora u svetu rezultat je gubitka leda na Tvejtsu, a ukoliko bi se potpuno urušio, nivo mora bi mogao da poraste za dramatičnih 65 cm. Ovaj porast bi izložio oko šest miliona ljudi riziku od poplava obale, što dodatno naglašava hitnost problema sa kojim se suočavamo.
Projekat „Zavesa usidrena na morskom dnu“ ima za cilj da ograniči porast nivoa mora stvaranjem fizičkih barijera koje će štititi ledene ploče od toplih okeanskih voda koje se nalaze ispod okružujućih ledenih polica. Naučnici smatraju da smanjenje emisije gasova staklene bašte neće biti dovoljno da se stabilizuje ledena ploča, te su potrebni drastičniji koraci.
U tu svrhu, tim istraživača i inženjera sa renomiranih institucija kao što su Univerzitet u Кembridžu, Univerzitet u Čikagu, Institut Alfred Vegener i drugi, udružili su snage da dizajniraju strukturu visoku oko 152 metra i dugu 80 km. Plan je ambiciozan i njegovu realizaciju očekuje dug proces koji će trajati godinama, uz neizvesnost da li će se ikada ostvariti.
Istraživači su postavili plan koji uključuje trogodišnji istraživački program usmeren na dizajn zavesa i privezišta. U okviru ovog programa, istraživači će razmatrati materijale koji bi se mogli koristiti, kao i tehnologije potrebne za izgradnju i testiranje sistema koji će ograničiti tople okeanske struje. Sredstva za ovaj ambiciozni projekat se već prikupljaju, sa ciljem da se prikupi 10 miliona dolara za početne istraživačke aktivnosti.
Tokom trogodišnjeg programa, tim će razvijati tehnologiju i sprovoditi naučna testiranja prototipova na lokaciji fjorda u Norveškoj. Pored toga, nastaviće da jačaju odnose sa autohtonim narodima Arktika i predstavnicima zemalja globalnog juga koje su najpogođenije posledicama klimatskih promena.
U međuvremenu, istraživači iz Velike Britanije i Koreje započeli su bušenje najnepristupačnijeg dela glečera Tvejts. Ova aktivnost je usmerena na direktno posmatranje kako topla okeanska voda topi led odozdo. Tim će koristiti bušilicu sa toplom vodom kako bi probušio led duboko jedan metar i postavio instrumente koji će slati podatke u realnom vremenu.
Ovo bušenje predstavlja značajan korak u razumevanju dinamike glečera, jer pruža uvid u procese koji su do sada bili teško dostupni. Dr. Piter Dejvis, fizički okeanograf, ističe da je ova misija ključna za razumevanje koliko brzo nivo mora može da raste. Tokom narednih dve nedelje, tim će raditi na prikupljanju podataka koji će omogućiti naučnicima da bolje razumeju efekte klimatskih promena na glečer Tvejts.
Nakon što instrumenti budu postavljeni, podaci će se slati svakodnevno tokom najmanje godinu dana putem satelita, pružajući nikada viđeni uvid u promene koje se dešavaju na ovom kritičnom području. Ova istraživanja su od suštinske važnosti za buduće prognoze i planiranje u vezi sa podizanjem nivoa mora i njegovim uticajem na ljudske zajednice širom sveta.
