Više od deset godina nakon što je uz posredovanje Evropske unije započet, dijalog Beograda i Prištine i dalje stagnira. Godina 2025. je bila obeležena iščekivanjem formiranja nove vlade u Prištini, što je dodatno odložilo mogućnost napretka u pregovorima. Predviđa se da će suštinski pomaci biti na čekanju i u 2026. godini, dok građani osećaju posledice ove stagnacije.
Poslednja runda razgovora između glavnih pregovarača održana je u septembru, a predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i premijer Prištine, Aljbin Kurti, nisu se sastali više od dve godine. Svaki sastanak je rezultovao različitim izjavama, pri čemu su obe strane prebacivale odgovornost jedna na drugu, a poruke iz Brisela ostajale su iste.
U međuvremenu, Evropska unija je imenovala novog specijalnog izaslanika za dijalog, Petera Sorensena, čija je uloga u 2025. godini bila ograničena zbog političke situacije u Prištini i nemogućnosti formiranja nove vlasti. Dok se čeka razrešenje ovih političkih problema, dijalog ostaje bez jasnog pravca. Pitanje je šta je potrebno da se proces ponovo aktivira i da li EU ima dovoljnu političku volju i instrumente da izvede pregovore iz zastoja.
Dijalog je pokrenut kako bi se unapredili i normalizovali međusobni odnosi, a ključni osnov ovog procesa čini Briselski sporazum iz 2013. godine, koji je predviđao formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO). Ipak, ZSO još uvek nije formirana. Branka Latinović, bivša ambasadorka pri OEBS-u, izjavila je da dijalog „očito ne funkcioniše“ i da je u totalnom zastoju. Prema njenim rečima, dolasci Sorensena nisu doneli podsticaje za nastavak dijaloga niti su stvorili uslove za formiranje ZSO.
Na Kosovu su 28. decembra 2025. godine održani vanredni parlamentarni izbori, na kojima je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio skoro 50% glasova. Latinović smatra da će revitalizacija dijaloga potrajati, te da se prvi razgovori mogu očekivati nakon formiranja nove Skupštine i zavisiti od stabilnosti nove vlasti.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, Kaja Kalas, i komesarka za proširenje, Marta Kos, izrazile su očekivanje da će nove institucije biti brzo formirane i da će nova vlada udvostručiti napore na sprovođenju reformi. One su naglasile da se sve obaveze proizašle iz Sporazuma o normalizaciji moraju sprovesti bez daljih odlaganja.
Latinović je takođe istakla važnost definisanja pitanja za budući dijalog u zaključcima sa samita EU, naglašavajući da vlasti u Prištini moraju bezuslovno nastaviti rad na formiranju ZSO i stvoriti uslove za povratak Srba u kosovske institucije. Međutim, Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o EU ukazuje na to da sam proces dijaloga ostaje nedefinisan i da je pod snažnim uticajem pojedinih država članica, poput Francuske, Nemačke i SAD-a.
Selaković naglašava da su ovi uticaji mogli smanjiti relevantnost dijaloga, dok se ključni dogovori sve više odvijaju na visokom političkom nivou, a dijalog može postati samo „ček lista“ za pritisak na Beograd i Prištinu.
Situacija na Kosovu i Metohiji i dalje je složena, a dijalog između Beograda i Prištine, koji je trebao da donese stabilnost i normalizaciju odnosa, sada se suočava s novim izazovima i nesigurnostima. Dok se čeka formiranje nove vlasti u Prištini i nastavak dijaloga, građani obaju strana osećaju posledice stagnacije i neizvesnosti. U tom kontekstu, budućnost dijaloga ostaje neizvesna, a potreba za aktivnim angažovanjem svih strana je očigledna.
