Evropska unija se priprema da dozvoli prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i nakon 2035. godine, uprkos ranijim najavama o zabrani. Apostolos Cicikostas, komesar za saobraćaj, izjavio je u intervjuu za Handelsblatt.com da će prilikom ponovnog određivanja granica emisija biti uzeta u obzir različita tehnološka rešenja, uključujući motore koji koriste e-goriva i biogoriva. Ova promena je deo šireg „automobilskog paketa“ koji ima za cilj jačanje automobilskog sektora i povećanje konkurentnosti unutar EU.
Plan uključuje pravilo „Kupuj evropsko“ za korporativne flote, kao i podsticanje razvoja pristupačnijih modela električnih automobila. Cicikostas naglašava da EU želi da obezbedi ekonomski održivu i društveno pravednu tranziciju ka klimatski neutralnim pogonima, zbog čega se razmatraju sve tehnologije koje mogu doprineti smanjenju emisija.
Proizvođači automobila već mesecima upozoravaju da infrastruktura za punjenje električnih vozila u Evropi nije dovoljno razvijena. Brza tranzicija ka električnim vozilima mogla bi ugroziti stotine hiljada radnih mesta. Iako je EU ranije otporna na ove pritiske, najnovije vesti sugerišu da će se prema svemu sudeći ići ka kompromisu. Nemački kancelar Fridrih Merc, jedan od najglasnijih zagovornika odlaganja zabrane, ima značajan uticaj na ovu odluku.
Dok većina proizvođača želi da zabrana bude ukinuta, kompanije poput Volva i Polestara insistiraju na očuvanju prvobitnog plana o ukidanju prodaje novih vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje. Volvo je čak zatvorio svoj odsek za razvoj motora kako bi se fokusirao isključivo na električna vozila, a da li je to bila ispravna odluka pokazaće vreme.
Detalji vezani za „automobilski paket“ prvobitno su bili zakazani za 10. decembar, ali su pomereni za kasniji deo meseca. Nije još uvek jasno da li će plug-in hibridi moći da ostanu u upotrebi nakon 2035. godine, niti da li će automobili sa produženim dometom biti dozvoljeni. Postoji velika verovatnoća da će vozila koja koriste goriva sa niskim emisijama ostati prihvaćena, ali je neizvesno šta će se desiti sa PHEV modelima.
E-goriva se sve više smatraju šansom za opstanak motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Nemačka prednjači u razvoju ovih goriva, a stručnjaci veruju da će visoka cena vremenom prestati da bude problem. Na primer, HVO100, gorivo napravljeno od hidrogenizovanih biljnih ulja, koristi se u BMW-ovim dizel modelima i smanjuje emisije za čak 90% u poređenju sa klasičnim dizelom. Porsche takođe eksperimentiše sa e-gorivima, proizvodeći ih u Čileu, što rezultira gotovo klimatski neutralnim gorivima.
U Evropi, električna vozila postepeno dobijaju na popularnosti, čineći 18,3% ukupne prodaje u prvih deset meseci ove godine. Hibridi vode sa 34,7%, dok plug-in hibridi drže 9,4%, prvi put ispred dizelaša. U Hrvatskoj, međutim, situacija je drugačija, gde je registrovano 23.785 hibrida, dok električnih vozila ima samo 1.145, što je daleko ispod evropskog proseka.
