Na povrsinama eksploziva iz Drugog svetskog rata, za koje se ranije verovalo da su toksični za morski svet, žive rakovi, crvi i ribe, otkrile su nove podvodne fotografije. Na bivšem odlagalištu oružja u Baltičkom moru, naučnici su pronašli više živih bića na vrhu bojevih glava nego u okolnom morskom dnu, prenosi Euronews.
„Bili smo spremni da vidimo znatno manji broj svih vrsta životinja. Ali dogodilo se suprotno“, rekao je autor studije Andrej Vedenjin iz Senkenbergovog istraživačkog instituta u Nemačkoj. Prošli sukobi ostavili su svoj trag u svetskim okeanima, a samo nemačke vode sadrže oko 1,5 miliona metričkih tona odbačenog oružja, uglavnom iz dva svetska rata u 20. veku.
Odbačeni ostaci mogu sadržati nuklearne i hemijske ostatke, kao i eksplozive poput TNT-a. Ovo je najnoviji primer kako divlji svet uspeva da opstane čak i na zagađenim mestima. Prethodna istraživanja pokazala su da olupine brodova i bivši vojni kompleksi vrve od biodiverziteta.
U novoj studiji, istraživači su snimili mreže morskih sasa, zvezda i drugih morskih organizama u Lubečkom zalivu, uz obalu Nemačke. Oni su obitavali na delovima bombi V-1 koje je koristila nacistička Nemačka. „Obično se ne proučava ekologija bombi“, rekao je ekolog Džejms Porter sa Univerziteta Džordžija, koji nije učestvovao u ovom istraživanju.
Istraživanje je objavljeno u četvrtak u časopisu Communications Earth and Environment. Zašto bi morska stvorenja naseljavala kontaminirano oružje? Moguće je da ih privlače čvrste površine, kojih u Baltičkom moru ima vrlo malo. Morsko dno je uglavnom ravna površina od mulja i peska, jer su kamenje i stene vađeni iz vode za potrebe gradnje tokom 1800-ih i 1900-ih godina, objasnio je Vedenjin.
Ova oblast je takođe prilično izolovana od ljudskih aktivnosti zbog prisustva hemikalija, što stvara neku vrstu zaštitnog mehura u kojem morski organizmi mogu da napreduju — uprkos određenim toksičnim posledicama. Naučnici se nadaju da će moći da izračunaju koliko kontaminacije je morski svet apsorbovao. Sledeći važan korak je da se ispita šta se dešava nakon što se organizmi nasele i da li su sposobni za razmnožavanje, rekao je Porter.
Studije poput ove svedoče o tome kako priroda koristi ono što su ljudi ostavili za sobom, preokrećući situaciju u svoju korist kako bi opstala, rekao je biolog za očuvanje mora Dejvid Džonston sa Univerziteta Džuk. On je nedavno mapirao potonule brodove iz Prvog svetskog rata koji su postali staništa za divlji svet duž reke Potomak u Merilendu.
„Mislim da je to zaista sjajan dokaz snage života“, rekao je Džonston. Istraživanje ukazuje na to da morski ekosistemi mogu pronaći načine da se prilagode i opstanu čak i u zagađenim uslovima. Iako su prisutne opasnosti od toksičnih supstanci, morski organizmi su pokazali izvanrednu otpornost i sposobnost adaptacije.
Ova istraživanja takođe otvaraju pitanja o dugoročnim posledicama zagađenja na morski život. Kako se morski ekosistemi prilagođavaju tim uslovima? Da li će se dugoročno zagađenje odraziti na zdravlje ovih organizama? Istraživanja poput ovog mogu pomoći u razumevanju tih kompleksnih interakcija i u razvoju strategija za zaštitu morskih staništa.
Naučnici se suočavaju sa izazovima u proučavanju ovih efekata, ali je važno nastaviti istraživanje kako bi se steklo dublje razumevanje o uticaju koji ljudske aktivnosti imaju na morski svet. Na kraju, ovo može doprineti smanjenju negativnog uticaja na ekosisteme i očuvanju biodiverziteta u morima.
U svetlu ovih saznanja, postavlja se i pitanje o odgovornosti ljudi prema prirodi. Kako možemo smanjiti zagađenje i pomoći u obnavljanju oštećenih ekosistema? Ova pitanja su ključna za budućnost morskog života i održivost naših okeana.
