Kada osoba umre, ostavlja iza sebe imovinu koja se naziva zaostavština. Ova zaostavština ne obuhvata samo fizičke stvari, već i prava, obaveze i sve što ima ekonomsku vrednost. U naslednom pravu, imovina se šire posmatra i uključuje sve što može preći na naslednike, kao što su nepokretnosti, novac, umetnine i druge vrednosti.
Nepokretnosti su najvažniji deo zaostavštine i obuhvataju kuće, stanove, vikendice, poslovne prostore i zemljišta. Nasleđivanje je moguće samo za imovinu koja je pravno priznata. Legalne nepokretnosti, koje su upisane u katastar, lako ulaze u ostavinsku masu. Naslednici mogu nasleđivati i nelegalne građevine, ali uz određena ograničenja. Objekti u postupku legalizacije mogu se naslediti, ali naslednici moraju nastaviti proceduru legalizacije.
Gotovina i novac na bankovnim računima predstavljaju drugu formu imovine koja se može nasleđivati. Gotovina, koja se nalazi kod ostavioca u trenutku smrti, može se evidentirati tokom ostavinskog postupka. Međutim, bankovni računi se blokiraju u trenutku smrti, a naslednici mogu pristupiti sredstvima tek nakon dobijanja pravosnažnog rešenja o nasledstvu. Pre toga, samo ovlašćeni korisnici mogu podizati novac.
Penzije se ne nasleđuju direktno, ali naslednici mogu ostvariti određena prava iz penzijskog osiguranja. Neisplaćena penzija za mesec smrti pripada naslednicima, dok porodična penzija nije predmet nasledstva, već pravo iz socijalnog osiguranja koje mogu ostvariti supružnici i deca.
Zlato i umetnine, kao deo pokretne imovine, takođe ulaze u zaostavštinu. Njihova vrednost se procenjuje prema tržišnim cenama, a često je potrebno i veštačenje radi potvrde autentičnosti. Naslednici često nisu svesni postojanja ovih vrednosti, zbog čega je preporučljivo napraviti detaljan popis zaostavštine.
Osiguranja, posebno životna osiguranja, imaju posebnu važnost. Ako je korisnik naveden u polisi, sredstva iz osiguranja ne ulaze u nasledstvo, već pripadaju direktno tom licu. U suprotnom, iznos osiguranja ulazi u zaostavštinu. Kod imovinskih osiguranja, naslednici mogu obnoviti ili raskinuti polisu kao novi vlasnici imovine.
Nasleđivanje imovine je složen proces. Važno je proveriti pravni status svake nepokretnosti i obezbediti pravnu pomoć tokom ostavinskog postupka kako bi se utvrdila stvarna masa zaostavštine i izbegli sporovi među naslednicima.
Akcije i vlasnički udeli mogu biti predmet nasleđivanja, ali samo ako su bili zakonito u vlasništvu ostavioca. Akcije moraju biti upisane na njegovo ime u odgovarajućem registru. Naslednici mogu nakon dobijanja rešenja o nasledstvu zadržati, preneti ili prodati akcije, ali je važno napomenuti da se akcije u javnim preduzećima ne nasleđuju automatski, jer većina tih preduzeća posluje u državnom vlasništvu.
U slučaju nejasnoća oko vlasništva nad akcijama, naslednici mogu zatražiti proveru u Centralnom registru hartija od vrednosti ili razjasniti pitanja tokom ostavinskog postupka. Samo one akcije koje su pravno evidentirane na ime ostavioca mogu ući u ostavinsku masu.
U zaključku, nasleđivanje može biti kompleksno, a pravilno razumevanje svih aspekata može pomoći da se izbegnu nesporazumi i sporovi među naslednicima. Priprema i pravna pomoć su ključni za uspešan proces ostavinskog postupka.
