Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali nedavno je izneo zabrinjavajuće informacije o ekonomskim kretanjima u Srbiji. U saopštenju za javnost, on je naglasio da je snižena prognoza privrednog rasta u zemlji posledica nasilja i blokada koje su prisutne mesecima unazad. Ove situacije imaju ozbiljne posledice po ekonomiju, što se najviše oseća među privrednicima koji se suočavaju sa izazovima u svojim delatnostima.
Mali je ukazao na to da se očekuje niži rast realne privatne potrošnje, što je rezultat slabljenja potrošačkog optimizma i povećane neizvesnosti među građanima. Ova promena može se videti u smanjenju potrošnje, kao i u opreznijem pristupu građana prema trošenju novca. S druge strane, javna potrošnja beleži rast, dok su investicije i spoljnotrgovinska razmena usporene. Uzroci ovog stanja su kombinacija unutrašnjih faktora, povećanih globalnih tenzija, kao i protekcionističkih mera na međunarodnom tržištu.
Prema Malijevim rečima, sporiji rast privatne potrošnje odražava se u nižim stopama rasta usluga i neto poreza. Usporena investiciona aktivnost delimično je povezana sa percepcijom investitora o trenutnim dešavanjima u zemlji. Mali je istakao da je Srbija uložila mnogo truda da postane lider u regionu kada je reč o privlačenju investicija, ali nasilje i blokade narušavaju sliku sigurne države za ulaganje.
Srbija je ranije bila prepoznata kao rekorder u regionu po privlačenju stranih direktnih ulaganja, a prošle godine je čak dobila i investicioni rejting. Međutim, kako je naglasio Mali, sve to može lako biti izgubljeno. Smanjeni rezultati industrijske proizvodnje ukazuju na slabu spoljašnju potražnju i nedovoljnu investicionu dinamiku, što dodatno naglašava potrebu za pažljivim praćenjem makroekonomskih kretanja.
Mali je upozorio da je sada trenutak kada treba očuvati postignute ekonomske parametre, jer bez stabilnosti nema ni rasta. Ključni oslonac ekonomskom rastu ostaju javne investicije, posebno u okviru priprema za organizaciju specijalizovane izložbe Ekspo 2027. Očekuje se da će ova izložba dodatno podstaći inovacije i unaprediti infrastrukturno povezivanje Srbije.
U vezi sa procenama bDP-a za prvo tromesečje 2025. godine, Mali je najavio da se očekuje objava prvih zvaničnih podataka, uz napomenu da je ministarstvo smanjilo projekciju privrednog rasta sa ranije planiranih četiri odsto na tri odsto. Na osnovu dostupnih podataka za januar i februar, privredna kretanja ukazuju na usporavanje rasta, pre svega zbog pada industrijske proizvodnje od 0,7 odsto i usporenog rasta realnog prometa na malo od 1,1 odsto.
Štaviše, domaći faktori utiču na suzdržavanje od potrošnje, što dodatno pritisne ukupnu domaću potražnju. Ovo se dešava čak i među onima koji imaju stabilna primanja. Uz nemire na ulicama i blokiranje institucija, situacija se dodatno komplikuje. Sektor usluga i dalje beleži pozitivan doprinos, zahvaljujući rastu širokog spektra usluga, dok građevinski sektor ima neutralan doprinos.
Na osnovu pokazatelja iz prva dva meseca i preliminarnih procena za mart, Ministarstvo finansija procenjuje da će realni rast BDP-a u prvom kvartalu iznositi oko tri odsto. Istovremeno, indikatori pokazuju da su nepovoljna kretanja u prerađivačkoj industriji i izvozu dublje i trajnije prirode, što bi moglo imati dodatne posledice po sektor usluga tokom godine.
U svetlu ovih informacija, jasno je da se Srbija suočava s ozbiljnim izazovima na ekonomskom planu, koji zahtevaju hitnu reakciju i promišljene strategije kako bi se osigurao ekonomski rast i stabilnost u narednim mesecima i godinama.
