Nakon decenija u kojima su mladi bili najsrećnija starosna grupa, nova studija pokazuje da su se stvari značajno promenile. Istraživanje, koje su sproveli američki i britanski naučnici u 46 zemalja, uključujući Holandiju, otkriva da osećaj sreće više nije dominantan među mladima. U međuvremenu, osećaj sreće se manje gubi tokom krize srednjih godina, što je ranije bilo uobičajeno.
Tokom 70-ih godina prošlog veka, osećaj sreće bio je relativno stabilan, a najzadovoljniji su se osećali mladi i stariji od 60 godina. U prošlosti, osećaj sreće kulminirao je u kasnim 20-im godinama, kada su mnogi mladi ljudi često imali stabilan odnos, posao i stan. Međutim, dolazak dece često je umanjivao taj osećaj, uzrokujući manje sna i slobodnog vremena. Kriza srednjih godina, obično oko 50. godine, dodatno je doprinosila smanjenju zadovoljstva životom, ali se osećaj sreće vraćao oko 60. godine.
Istraživači ukazuju na to da je ovaj obrazac bio jedan od najpostojanijih u društvenim naukama, ali su se stvari promenile u poslednjoj deceniji. Sada, osećaj sreće raste kako ljudi stare, dok su mladi postali najnesrećnija starosna grupa. Globalno gledano, tinejdžeri i mladi se sve više suočavaju sa mentalnim problemima, anksioznošću i depresijom, a posebno je pogođeno mentalno zdravlje mladih žena.
Razlozi za ovu promenu nisu potpuno jasni, ali istraživači veruju da društvene mreže i pritisak za postizanjem uspeha igraju značajnu ulogu. Martin Hendriks, istraživač sa holandskog univerziteta Erazmus, ističe da današnje generacije mladih provode mnogo više vremena ispred ekrana nego prethodne generacije. Ovaj trend može doprineti negativnim emocijama i poređenju među mladima, što dodatno pogoršava njihovo mentalno zdravlje.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je razmotriti uticaj tehnologije i društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih. U vremenu kada je komunikacija ubrzana i često površna, mladi se često osećaju izolovano i pod pritiskom da ispune idealne standarde koje vide online. Ovaj fenomen može dovesti do osećaja nesigurnosti i nezadovoljstva, što je posebno izraženo kod mladih žena koje se često suočavaju sa dodatnim pritiscima vezanim za izgled i uspeh.
Pored toga, društvene mreže mogu stvoriti iluziju savršenog života, što može negativno uticati na samopouzdanje mladih. U poređenju sa prethodnim generacijama, mladi danas imaju pristup neograničenim informacijama i slikama koje mogu izazvati osećaj inferiornosti. Ovaj pritisak može dovesti do povećanog stresa, anksioznosti i depresije, što su problemi koji se sve više javljaju među mladima.
Kako bi se nosili sa ovim izazovima, važno je da društvo pruži podršku mladima kroz različite programe mentalnog zdravlja i edukacije o važnosti emocionalne inteligencije. Škole, porodice i zajednice treba da rade zajedno kako bi stvorili okruženje koje podstiče otvorenu komunikaciju o mentalnom zdravlju i pruža resurse za pomoć onima koji se suočavaju sa problemima.
Na kraju, iako su mladi trenutno najnesrećnija starosna grupa, postoji mogućnost za promenu. Sa pravim resursima i podrškom, mladi mogu naučiti kako da se nose sa pritiscima i izazovima savremenog života. Time bi mogli ponovo pronaći sreću i zadovoljstvo, čime bi se vratio osećaj zadovoljstva koji je ranije bio svojstven ovoj starosnoj grupi. U tom procesu, važno je prepoznati i adresirati uzroke mentalnih problema, kako bi se stvorila srećnija i zdravija budućnost za sve mlade ljude.
