Mladi i muškarci se suočavaju sa ozbiljnim problemima usamljenosti u Evropi, prema najnovijem izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ovaj izveštaj se fokusira na međuljudske odnose i usamljenost, ističući da osam odsto ispitanika nema bliske prijatelje, dok tri odsto nema bliske članove porodice. Ovi podaci ukazuju na alarmantnu situaciju koja zahvata značajan deo populacije, posebno mlađe generacije i muškarce.
Izveštaj pokazuje da su nezaposleni i osobe s niskim prihodima naročito ugroženi. Naime, njihova verovatnoća da se suoče sa osećajem usamljenosti je dvostruko veća u odnosu na ostatak populacije. Ovaj fenomen ukazuje na to da socioekonomski faktori imaju značajan uticaj na mentalno zdravlje i međuljudske odnose.
Pored toga, istraživanje je pokazalo da se u 21 evropskoj zemlji članici OECD-a, broj svakodnevnih susreta sa porodicom i prijateljima konstantno smanjuje od 2006. do 2022. godine. Ovaj trend je posebno izražen u post-pandemijskom periodu, kada su ljudi počeli više da se oslanjaju na digitalne komunikacione kanale. Kontakt na daljinu je porastao, ali je često nedovoljan da zameni lične susrete i bliskost koju oni donose.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su mladi ljudi, kao i muškarci, posebno ranjivi na usamljenost. Istraživanja pokazuju da se osećaj izolacije i usamljenosti može negativno odraziti na emocionalno i fizičko zdravlje. Osobe koje se osećaju usamljenima često prijavljuju simptome depresije, anksioznosti, pa čak i fizičke bolesti.
OECD takođe naglašava potrebu za preduzimanjem mera koje bi mogle da pomognu u smanjenju usamljenosti među ugroženim grupama. To može uključivati programe koji podstiču socijalnu interakciju, kao i inicijative koje pomažu nezaposlenima i osobama s niskim prihodima da se povežu sa svojim zajednicama.
Jedan od ključnih faktora za borbu protiv usamljenosti jeste jačanje međuljudskih odnosa. Preporučuje se da se više pažnje posveti organizovanju lokalnih događaja i aktivnosti koje bi omogućile ljudima da se upoznaju i razviju veze. Takođe, važno je podržati razvoj digitalnih platformi koje olakšavaju komunikaciju, ali i naglasiti značaj ličnih susreta.
Pored ovih mera, edukacija o mentalnom zdravlju i usamljenosti može igrati ključnu ulogu. Ljudi treba da budu svesni simptoma usamljenosti i da znaju kako da potraže pomoć ili podršku. Organizacije koje se bave mentalnim zdravljem takođe bi trebale da se više fokusiraju na rad sa mladima i muškarcima, pružajući im resurse i alate za prevazilaženje usamljenosti.
Zaključak izveštaja OECD-a je jasan: usamljenost predstavlja ozbiljan problem u savremenom društvu, a posebno pogađa mlade i muškarce. Potrebna su hitna rešenja kako bi se obezbedila podrška ovim grupama i stvorili uslovi za jačanje međuljudskih odnosa. Ulaganje u socijalnu koheziju i podršku može značajno doprineti smanjenju usamljenosti i poboljšanju kvaliteta života ljudi u Evropi.
Ova pitanja su od velike važnosti za donošenje politika koje se bave mentalnim zdravljem i socijalnom pravdom. Kako bi se obezbedila bolja budućnost, društva moraju raditi na stvaranju okruženja koje podstiče zajedništvo i podršku, posebno za one koji su najranjiviji. Samo zajedničkim naporima možemo se boriti protiv usamljenosti i stvoriti zdravije i povezanije društvo.
