Na današnji dan, 26. marta 2004. godine, Beograd je bio šokiran vestima o ubistvu Branka Bulatovića, generalnog sekretara Fudbalskog Saveza Srbije i Crne Gore. Ova tragedija se dogodila u samom centru grada, na pragu kancelarije u kojoj je Bulatović provodio mnogo vremena.
Bulatović je ubijen oko 10.30, kada je napadač čekao kod stepeništa zgrade. Nakon što je propustio Bulatovića da prođe, napadač mu je prišao s leđa i ispalio dva hica u potiljak. Iako je odmah prevezen u Urgentni centar, Bulatović je preminuo te večeri. Očevidci su ispričali da je ubica nakon zločina stavio pištolj u torbicu i mirno otišao, gubići se u obližnjem podzemnom prolazu.
Vest o ubistvu Bulatovića odjeknula je kao bomba u srpskoj javnosti. Do tada je bilo nezamislivo da neko može da ubije visokog fudbalskog funkcionera. Pitanja su se gomilala: ko je pucao u Bulatovića, zašto i ko je naručilac? Policija je ubrzo sumnjičila Gorana Mijatovića, vlasnika FK Bežanija, ali je istraga stala zbog nedostatka dokaza, a Mijatović je likvidiran dve godine kasnije.
Dan posle ubistva, srpska policija je objavila foto-robot mogućeg osumnjičenog, opisujući ga kao muškarca visokog 180 centimetara, sa kraćom bradom i crnim šeširom. Iako su se pojavile razne teorije o motivima ubistva, nijedna nije imala konkretne dokaze. Bulatović je, prema nekim tvrdnjama, bio uznemiren zbog pretnji koje je dobijao pre ubistva, navodno vezanih za nameštanje utakmica u Crnoj Gori.
Branko Bulatović rođen je 10. decembra 1951. godine u Kolašinu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1976. godine i imao je značajnu karijeru u fudbalu, kako kao igrač, tako i kao funkcioner. Tokom svoje karijere bio je generalni sekretar podgoričke Budućnosti, a kasnije i Fudbalskog saveza Jugoslavije.
Jedan od potencijalnih motiva za Bulatovićevo ubistvo bila je i situacija iz 1999. godine, kada je na aerodromu u Barseloni pokušao da prenese 123.000 dolara u Srbiju, što je izazvalo brojne spekulacije o njegovim finansijskim poslovima. Čuveni fudbaler Dejan Savićević izjavio je da Bulatović nije ubijen zbog fudbala, naglašavajući da su ubistva funkcionera beogradskih klubova često povezana sa drugim razlozima.
Iako su se spekulisali razni motivi, kao što su pretnje zbog nameštanja utakmica ili finansijski problemi, nijedna verzija nije imala čvrste dokaze. Savićević je naglasio da Bulatović nije bio ubijen iz fudbalskih razloga, što ostavlja prostor za sumnju i dalje istraživanje.
Više od dve decenije nakon ubistva, slučaj Branka Bulatovića ostaje nerazjašnjen. Njegov sin, Blažo, koji je tada imao samo 14 godina, rekao je da porodica nije mogla ni da nasluti da bi nešto tako strašno moglo da se dogodi. U njegovim rečima oseća se duboka tuga i razočaranje, jer ni nakon godina nema odgovora na pitanja koja muče njegovu porodicu.
Tragedija se nije završila samo sa ubistvom Branka Bulatovića. Njegova ćerka Ana preminula je pre pet godina, ostavljajući dodatnu bol i tugu u porodici. Iako su prošle godine od tog užasnog događaja, misterija oko Bulatovićevog ubistva još uvek izaziva interesovanje javnosti i novinara, dok porodica i dalje živi sa gubitkom i strahom od nepravde koja nikada nije sankcionisana.
