Marko Miškeljin iz Centra za društvenu stabilnost govorio je o Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji na kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Miškeljin je primetio da su poruke svetskih lidera bile neusaglašene, ali je naglasio i pokušaj uspostavljanja savezništva između Evropske Unije i Sjedinjenih Američkih Država.
„Ove godine, konferencija je privukla ogromnu pažnju svetske javnosti. Iako su poruke bile pomešane, iz izjava lidera mogli smo izvući određene zaključke,“ rekao je Miškeljin za Tanjug. On je istakao da je poseban interes vladalo za govor ministra spoljnih poslova Kine, Vang Jia, jer Kina predstavlja značajnu ekonomsku silu, ali je najviše pažnje privukao govor američkog državnog sekretara Marka Rubia zbog njegovog smirenog tona.
„Rubio je kao najviši predstavnik SAD skrenuo pažnju na to šta možemo očekivati u narednom periodu od američke administracije. Njegov ton bio je umirujući, iako nije pružena ruka. U poređenju sa prošlogodišnjim govorom potpredsednika Džej Di Vensa, Rubio je imao ulogu ‘dobrog policajca’,“ dodao je Miškeljin.
U svom govoru, Rubio je nastojao da istakne veze između Evrope i SAD, pominjući čak i svoje pretke iz Španije koji su se preselili u SAD. „Time je želeo da naglasi da je američka kultura značajan evropski proizvod,“ rekao je Miškeljin. On je napomenuo da, iako bi veza između SAD i EU trebala biti neraskidiva, istorijski su se odnosi između ovih entiteta često menjali.
Miškeljin je primetio i to da Rubio pokušava da ublaži stavove Trampa, koji je u Davosu naglašavao da Amerika više ne želi da snosi teret bezbednosti Evrope. „Rubio je to izneo na blaži način, naglašavajući da SAD očekuje da se Evropa sama brine o svojoj bezbednosti,“ rekao je Miškeljin.
Tokom govora, Rubio je spomenuo rat u Ukrajini, ali nije bio fokusiran na to pitanje. „On je rekao da SAD neće odustati od mira, ali nije siguran da li Rusija zapravo teži miru,“ dodao je Miškeljin. Takođe je ukazao na važnost ukrajinske javnosti u postizanju mira, naglašavajući da bi trebalo pružiti nešto što bi narod smatrao zadovoljavajućim u zamenu za izgubljene živote.
Miškeljin je upozorio da bi bez adekvatnog zadovoljstva ukrajinskog naroda svaka mirovna sporazum mogla biti samo primirje. „Kisindžer je govorio da je za trajni mir potrebno minimalno zadovoljstvo svih strana. Ako želimo da izbegnemo zamrznuti sukob, važno je da postoji minimum zadovoljstva ukrajinskog naroda,“ istakao je.
Osim toga, Miškeljin je naglasio da bezbednost Evrope zavisi od sposobnosti evropskih država da same preuzmu odgovornost. „Evropska diplomatska moć je na izdisaju kada je reč o uticaju na države koje ne teže članstvu u EU. Nedostatak vojne moći oslabio je evropsku diplomatiju, jer ona funkcioniše samo uz podršku ozbiljne vojne sile,“ rekao je.
SAD su u stanju da projektuju svoju moć bilo gde u svetu, što dodatno komplikuje situaciju za Evropu. „Evropa se mora brinuti o svojoj bezbednosti, a pitanje je kojim putem će ići i kako će to biti realizovano,“ zaključio je Miškeljin.
Sve u svemu, Minhenska bezbednosna konferencija je pokazala razlike u pristupima američke administracije prema Evropi, kao i izazove s kojima se suočava globalna bezbednost, posebno u svetlu aktuelnih sukoba poput onog u Ukrajini.
