Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Ujedinjenih nacija (UN) u Bosni i Hercegovini izrazile su zabrinutost zbog skandiranja ustaškog pokliča „Za dom spremni“ i isticanja simbola povezanih sa tim sloganom tokom koncerata hrvatskog pevača Marka Perkovića Tompsona u Širokom Brijegu. Ovaj pevač je poznat po promovisanju ustaštva i njegovih ideologija, što izaziva ozbiljne reakcije u društvu.
Prema izjavama OEBS-a i UN-a, parole koje su se čule i videle na koncertima u tom gradu su u suprotnosti sa osnovnim demokratskim vrednostima. Ove poruke ne samo da promovišu ideologije mržnje, već i veličaju nasilje i masovne zločine, što je neprihvatljivo u savremenom društvu koje teži ljudskim pravima i međusobnom poštovanju.
U saopštenju se naglašava da ovakvo otvoreno prikazivanje simbola i veličanje ekstremističkih ideologija može dovesti do normalizacije ekstremizma u društvu. To stvara strah među građanima koji žele da žive u sigurnom i stabilnom okruženju. Ove poruke ne samo da utiču na trenutnu situaciju, već mogu imati dugoročne posledice na društvenu koheziju i mir u Bosni i Hercegovini.
Tompsonovi koncerti često izazivaju kontroverze, a njegovo delovanje se često dovodi u vezu sa nacionalizmom i ekstremizmom. Tokom koncerata, prisutni su se mogli susresti sa različitim simbolima i zastavama koje predstavljaju ustaške ideje, što dodatno polarizuje društvo. Ovakvi događaji izazivaju zabrinutost među mnogim građanima, posebno onima koji su pretrpeli posledice rata i zločina koji su se desili tokom tog perioda.
U kontekstu ovih dešavanja, važno je napomenuti da promovisanje mržnje i nasilja ne doprinosi izgradnji društva zasnovanog na toleranciji i razumevanju. Umesto toga, ovi simboli i parole mogu podstaći sukobe i tenzije među različitim etničkim grupama. Zbog toga je od suštinske važnosti da institucije i društvo u celini reaguju na ovakve pojave kako bi se obezbedila stabilnost i mir.
Reakcije na koncerte Marka Perkovića Tompsona nisu ograničene samo na međunarodne misije. Mnogi građani i organizacije civilnog društva u Bosni i Hercegovini, kao i susednim zemljama, osudili su ovakve događaje. Aktivisti i pojedinci pozvali su vlasti da preduzmu korake kako bi se sprečilo dalje širenje mržnje i ekstremizma.
U ovom kontekstu, neophodno je raditi na obrazovanju i svesti građana o rizicima koje ovakvi simboli nose. Promocija tolerancije, razumevanja i međusobnog poštovanja mora biti prioritet kako bi se izgradila budućnost koja ne ponavlja greške prošlosti. Takođe, važno je raditi na jačanju institucija koje se bore protiv ekstremizma i promovišu ljudska prava.
Na kraju, važno je napomenuti da se u takvim situacijama ne može ignorisati glas žrtava. Njihova iskustva i patnje moraju se uzeti u obzir prilikom oblikovanja politika i društvenih normi. Samo kroz otvoren dijalog i priznanje prošlih grešaka možemo raditi na izgradnji stabilnijeg i pravednijeg društva.
Ova situacija ističe važnost zajedničkog delovanja svih sektora društva kako bi se stvorilo okruženje u kojem se mržnja i nasilje ne tolerišu. Kroz saradnju, obrazovanje i aktivno uključivanje građana, Bosna i Hercegovina može raditi ka boljoj budućnosti, gde se svi građani osećaju sigurnima i poštovanim.
