Mogorović je za Tanjug izjavio da se danas „film bori da sačuva svoje mesto i značaj koji je imao nekada“ i da se oseća pomeranje pozicije kinematografije kao nečega od izuzetnog značaja u oblasti kulture. On smatra da je film tehnologija 19. veka koja je prebačena u 21. vek zbog svog značaja za publiku. Prema njegovom mišljenju, bioskop ostaje primarno mesto za direktni kontakt sa filmom, dok su filmski festivali avangarda redovnog bioskopskog repertoara.
Mogorović, filmski producent i dugogodišnji učesnik festivala FEST i Palićkog festivala, izražava nadu da će film zadržati svoje pozicije. On podseća da se pitanje opstanka bioskopa kao primarnog mesta za eksploataciju filma postavlja još od dolaska televizije, a da danas postoji čvrsta povezanost između sudbine festivala i redovne bioskopske distribucije. Prema njegovim rečima, niko ne getoizira film praveći ga samo za festivale, ali neki filmovi teže da budu prepoznati od strane kritike, a nastup na velikim festivalima često dovodi do prodaje filmova distributerima.
Mogorović ističe da je misija festivala da otkrivaju i predstavljaju filmove koji teško nalaze put do bioskopa. Govoreći o FEST-u, koji je nedavno promenio svoj tradicionalni termin iz februara i marta u septembar, on objašnjava da je to pokušaj prilagođavanja realnim produkcijskim tokovima i potrebama da festival prikazuje aktuelne naslove. Smatra da je nemoguće imati ekskluzivnost filmova na festivalu u februaru ili martu, kada su ti filmovi već prikazani na festivalima u Berlinu, Kanu ili Veneciji.
Mogorović je rekao da je nedavno donesena odluka da septembar bude termin za ovogodišnji FEST, uz napomenu da bi idealno bilo da od sledeće godine postane oktobar. Osvrćući se na ideju FEST-a kao „festivala festivala“, dodaje da novi termin omogućava prikazivanje nagrađenih i valorizovanih filmova iz drugih značajnih međunarodnih festivala.
On napominje da je, usled razvoja interneta i platformi za prikazivanje, interesovanje za film nikada nije bilo veće, ali je i odlazak u bioskope opao. Festivalski događaji pružaju osećaj ekskluzivnosti i neophodnosti prisustvovanja, što čini njihov značaj. Mogorović predlaže da slogan ovogodišnjeg FEST-a bude „Izvanredni FEST“, naglašavajući da se nada da će festival biti izvanredan u svim svojim aspektima.
Prema njegovim rečima, predstoji zajednički napor da se FEST održi na mapi festivala i postavi na stabilne noge, kako bi mogao da se razvija dalje. On naglašava da to nije lak zadatak, već veliki izazov, koji zahteva promišljeno repozicioniranje na regionalnoj, evropskoj i svetskoj sceni.
Mogorović ukazuje na to da u Odboru FEST-a postoje ličnosti poput Duška Kovačevića i drugih, koji imaju kapacitet i iskustvo u organizaciji takvih manifestacija. On napominje da FEST nije odskočna daska za nikoga, već velika odgovornost. Trenutno je u fazi pregovora o programu novog FEST-a, koji se zasniva na aktuelnim naslovima iz Venecije i Toronta.
On priznaje da je sada ključno dogovoriti se o vremenskom okviru kada se filmovi mogu prodavati distributerima. Takođe, naglašava važnost domaćih autora i njihovog doprinosa kinematografiji, ističući da je Srbija jedna od retkih kinematografija gde interes publike dovodi do samoodrživosti.
Mogorović takođe komentariše da je nedavni film reditelja Milorada Milinkovića „Sedef magla“ imao premijeru na Palićkom festivalu, s ciljem da se odatle uputi na letnje festivale i dalje u bioskope. On smatra da je prednost FEST-a što je orijentisan na globalno tržište, što stvara prostor za razvoj i repozicioniranje događaja.
Na kraju, podseća da u srpskom filmu nedostaje prepoznavanje domaćih autora na međunarodnoj sceni, što je problem koji se ne tiče samo Srbije, već i drugih zemalja Balkana. Ističe potrebu za univerzalnim temama koje mogu privući pažnju festivala i poziva na hrabrost i provokativnost među mladim autorima.
