Majka Stefana Filića (18), koji je ubijen pre pet godina u Velikoj Plani, danas se obratila javnosti pismom povodom njegovog rođendana. U ovom emotivnom pismu, ona je izrazila svoju duboku bol i nezadovoljstvo zbog pravde koja nije bila zadovoljena, kao i zbog malih kazni koje su izrečene osuđenima za ubistvo njenog sina.
U svom pismu, Stefanova majka je opisala osećanja mržnje prema onima koji su mu oduzeli život. „Mrzim sve što diše, sve što se pomera“, napisala je, dodajući da mrzi čak i cveće koje cveta, jer sve to podseća na njenog sina. Njena bol je duboka, a reči su ispunjene gnevom i tugom. Ona se oseća bespomoćno zbog gubitka i smatra da su ubice njenog sina „zveri, kukavice, huligani“ koje su ga srušile na ulici i uništile mu život bez ikakvog razloga.
Stefanova majka nije samo izrazila svoju bol, već je i ukazala na nepravdu koja se dogodila. „Srušili su te na ulici i zgazili kao trulu voćku, kao da nisi bio moja ljubav i moj ponos“, napisala je, ističući kako je njena tuga prerasla u bes. Ona smatra da su osuđeni za ubistvo njenog sina izbegli pravu kaznu i odgovornost za svoje postupke.
U pismu, ona je izrazila želju da i oni koji su mu oduzeli život dožive sličnu patnju. „Ugasili su moje svetlo, ugasiće se i njihovo“, napisala je, dodajući da želi da im Gospod da samo onoliko koliko su njoj dali. Ovaj deo pisma odražava njen osećaj pravde i potrebu za osvetom, što je često prisutno kod roditelja koji su izgubili decu na nasilne načine.
Njen bol je takođe i izraz zahvalnosti za vreme koje je provela sa svojim sinom. „I dalje ću zahvaljivati Bogu što mi je podario tebe, što sam imala čast i privilegiju da ti budem majka“, istakla je. Ova rečenica pokazuje koliko joj je Stefan bio važan i koliko ga je volela. Ona ga opisuje kao „odraz neba na zemlji“ i razlog zbog kojeg sunce i dalje izlazi, što dodatno naglašava njenu duboku emotivnu povezanost s njim.
Na kraju, pismo se završava srećnom željom za nebeski rođendan, što ukazuje na veru majke u život posle smrti i na njenu nadu da će se jednog dana ponovo sresti sa svojim sinom. „Mirno spavaj Anđele i srećan ti nebeski rođendan“, piše na kraju, što odražava njenu bol, ali i ljubav prema Stefanu.
Ova priča nije samo lična tragedija, već i podsećanje na šire društvene probleme kao što su nasilje i pravda. Porodice žrtava nasilja često se suočavaju sa bolom, gubitkom i frustracijom zbog pravnog sistema koji im ne pruža adekvatnu zaštitu ili pravdu. U ovom slučaju, Stefanova majka ističe da se njihova porodica ne miri sa gubitkom niti sa kaznama koje su izrečene počiniocima.
Ova tragedija ukazuje na potrebu za promenama u društvenom sistemu, kako bi se osigurala veća pravda za žrtve i njihove porodice. Uvek postoji potreba za podizanjem svesti o nasilju i njegovim posledicama, kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Stefanovo ime i priča njegove porodice moraju ostati u sećanju kao podsticaj za borbu protiv nasilja i za pravdu koja se često izmiče pravnom sistemu. Njegova majka, kroz svoje emotivno pismo, postavlja pitanje koje se postavlja u srcima mnogih porodica koje su pretrpele slične gubitke: kada će pravda biti zadovoljena?
