Konsolidovani finansijski izveštaji Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država za fiskalnu 2025. godinu predstavljaju zabrinjavajuće podatke o rastu federalnog duga i značajnom povećanju obaveza. Prema izveštaju, ukupna imovina iznosi 6,06 biliona dolara, dok obaveze dostižu 47,78 biliona dolara. Ovo ne uključuje 88,4 biliona dolara nefinansiranih obaveza u okviru socijalnog i zdravstvenog osiguranja.
Neto pozicija vlade je pogoršana za 2,07 biliona dolara u poređenju sa prethodnom fiskalnom godinom. Ovaj pad je rezultat rasta federalnog duga koji je porastao za 2 biliona dolara i povećanja obaveza za beneficije. Kombinovane obaveze, uključujući i vanbilansne obaveze, sada prelaze 136,2 biliona dolara. Ova suma je približno pet puta veća od bruto domaćeg proizvoda (BDP) SAD-a, što je dovelo do toga da Generalni ured za reviziju (GAO) izda svoje 29. uzastopno odricanje od mišljenja zbog stalnih računovodstvenih slabosti.
Glavni uzroci ovog stanja su povećanje saveznog duga i kamata, koje su dostigle 30,33 biliona dolara, kao i rast obaveza prema zaposlenima i veteranima koji su porasli za 438,8 milijardi dolara. Ove brojke ukazuju na ozbiljnu fiskalnu situaciju s kojom se zemlja suočava.
Vanbilansna slika je još alarmantnija. Nefinansirane obaveze socijalnog osiguranja, koje se protežu na 75 godina, porasle su za 10,1 bilion dolara u jednoj godini, dostigavši 88,4 biliona dolara. Ovaj skok je rezultat povećanja projektovanih deficita u okviru programa Medicare i rasta obaveza socijalnog osiguranja. Izveštaj Ministarstva finansija o dugoročnim fiskalnim projekcijama pokazuje da se fiskalni jaz širi, s povećanjem sa 4,3% BDP-a u fiskalnoj 2024. godini na 4,7% u fiskalnoj 2025. godini.
Ukoliko se 88,4 biliona dolara vanbilansnih obaveza doda zvaničnim obavezama, ukupne federalne obaveze bi premašile 136,2 biliona dolara, što je značajan znak upozorenja za ekonomsku stabilnost zemlje. Ova situacija ukazuje na potrebu za hitnim reformama kako bi se osiguralo održivo finansijsko stanje.
Pored ovih zabrinjavajućih podataka, izveštaji Ministarstva finansija pokazuju i neto odliv od 25 milijardi dolara sa američkih finansijskih tržišta u januaru. Privatni investitori su povukli 76,1 milijardu dolara, dok su strane zvanične institucije dodale 51,1 milijardu dolara. Iako je došlo do odlivanja kapitala, strani investitori su i dalje kupovali dugoročne američke hartije od vrednosti u iznosu od 63,5 milijardi dolara, što ukazuje na mešane tokove investicija.
U svetlu ovih ekonomskih izazova, iranski lideri su izjavili da predstavljaju pretnju finansijskim institucijama koje drže američki dug. Predsednik iranskog parlamenta, Mohamed-Bager Galibaf, upozorio je da su entiteti koji finansiraju američku vojsku, uključujući vlasnike američkih državnih obveznica, „legitimne mete“. Ova izjava dodaje dodatni sloj geopolitičke napetosti, posebno u svetlu sve većih sukoba u Zalivu i američkih ultimatuma u vezi s Ormuskim moreuzom.
Ova situacija stvara dodatne rizike za globalni finansijski sistem i može uznemiriti centralne banke i glavne finansijske institucije. U vreme kada se američka ekonomija suočava sa značajnim izazovima, ovakve pretnje dodatno komplikuju već nestabilnu situaciju na tržištima.
S obzirom na sve prikazane informacije, jasno je da su ekonomija i finansijski sistem Sjedinjenih Američkih Država u ozbiljnoj krizi, koja zahteva hitnu pažnju i delovanje donosioca odluka kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije. Ovaj izveštaj služi kao upozorenje i poziv na akciju za sve koji se bave ekonomijom i finansijama.
