Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, političko i ekonomsko osnaživanje žena, Tatjana Macura, nedavno je boravila u Kruševcu, gde je predstavljen projekat koji je njen kabinet podržao kroz program namenjen lokalnim samoupravama. Projekat nosi naziv „Žene za ravnopravno društvo“ i usmeren je na osnaživanje žena u ruralnim sredinama, kao i jačanje njihovog ekonomskog položaja. Osim toga, projekat se fokusira i na razvoj lokalnih servisa podrške ženama.
Tokom sastanka, istaknuto je da je saradnja između nacionalnog i lokalnog nivoa ključna kako bi žene u manjim sredinama imale jednake šanse za napredak i dostupnost resursa koji su neophodni za aktivno učešće u društvenom životu. Ovaj pristup je posebno važan za žene koje žive u ruralnim područjima, gde su mogućnosti za zapošljavanje i ekonomski napredak često ograničene.
Nakon radnog sastanka, ministarka Macura je učestvovala na tribini pod nazivom „Izazovi savremenog doba – kako protiv rodno zasnovanog digitalnog nasilja?“, koja je organizovana u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Ova kampanja ima za cilj podizanje svesti o problemu nasilja nad ženama i pružanje podrške žrtvama.
Na tribini su pored ministarke govorile i dr Dragana Barišić, predsednica Skupštine grada Kruševca, kao i psihološkinja i saradnica Ministarstva prosvete, Svetlana Aleksić. U svom izlaganju, Aleksić je ukazala na najčešće oblike digitalnog nasilja među mladima, kao i na važnost pravovremenog reagovanja u takvim situacijama. Ova tema je od posebnog značaja, s obzirom na sveprisutnost digitalnih tehnologija i njihov uticaj na svakodnevni život mladih.
Tribini su prisustvovali predstavnici obrazovnih ustanova, lokalnih institucija, civilnog društva, kao i brojni građani, što ukazuje na značaj ove teme i potrebu za zajedničkim delovanjem u borbi protiv nasilja nad ženama.
Ministarka Macura je naglasila da je borba protiv digitalnog nasilja prioritet, naročito u vremenu kada se ono brzo širi i ima snažan uticaj na živote mladih i žena. Izjavila je da su pred njima izmene Krivičnog zakonika koje će jasnije prepoznati i sankcionisati oblike digitalnog nasilja, uključujući osvetničku pornografiju. Međutim, naglasila je da nijedan zakon ne može zameniti odgovornost koju svi imamo – od institucija, preko škola i organizacija, do svakog pojedinca.
„Samo zajedničkim delovanjem možemo da sprečimo nasilje, da prepoznamo rizične situacije i da gradimo bezbedno okruženje u kojem se svaka žena oseća zaštićeno“, poručila je Macura. Ova izjava ukazuje na to da je potrebno raditi na edukaciji i podizanju svesti o problemima koji se tiču žena i njihovih prava.
Zaključeno je da kontinuirana edukacija, partnerski rad i dobra komunikacija između svih društvenih aktera predstavljaju jedini održivi put ka društvu u kojem su ravnopravnost i bezbednost osnovne vrednosti, a ne izazovi za koje se tek borimo. Ova rečenica oslikava potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju problema nasilja nad ženama i rodne ravnopravnosti.
U svetlu ovih događaja, jasno je da se situacija u vezi sa pravima žena u Srbiji polako menja nabolje, ali je i dalje potrebno mnogo truda i rada kako bi se postigli željeni rezultati. Projektima poput „Žene za ravnopravno društvo“ i aktivnostima poput tribine o digitalnom nasilju, stvara se platforma za dijalog i razmenu iskustava koja može doprineti jačanju pozicije žena u društvu.
Ova vrsta inicijativa je od suštinskog značaja za osnaživanje žena, posebno u ruralnim sredinama, gde su izazovi sa kojima se suočavaju često veći nego u urbanim sredinama. Samo kroz zajednički rad i podršku možemo stvoriti društvo u kojem će svaka žena imati jednake šanse i biti zaštićena od svih oblika nasilja.
