Albanski ministar odbrane Piro Vengu najavio je da će se ove godine održati zajednička vojna vežba Albanije, Hrvatske i Prištine. Ova izjava došla je nakon sastanka koji je održan u Skadru, na kojem su prisustvovali načelnici generalštabova oružanih snaga Albanije i Hrvatske, kao i komandant tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS). Vengu je na društvenim mrežama istakao da je ovaj sastanak dodatni korak ka jačanju saradnje između ovih zemalja u oblasti odbrane.
Tokom sastanka, razgovaralo se o vojnim vežbama i obuci koje su usmerene na suočavanje sa bezbednosnim izazovima i hibridnim pretnjama. Vengu je najavio da će prva trilateralna vežba biti održana 2026. godine, u skladu sa strateškim konceptom NATO-a i ciljevima evroatlantske integracije. Ciljevi ovih vežbi uključuju jačanje vojne saradnje, povećanje interoperabilnosti i operativne spremnosti snaga.
Ovo okupljanje u Skadru dolazi nakon prethodnog sastanka održanog u Zagrebu 30. januara, gde su se sastali predstavnici Albanije, Hrvatske i Prištine na višem nivou, fokusirajući se na odbrambenu politiku i naoružanje. Osim toga, 18. marta 2025. godine, Albanija, Hrvatska i Priština potpisale su memorandum o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti u Tirani.
Ipak, potpisivanje ovog memoranduma izazvalo je protivreakciju iz Srbije. Najviši zvaničnici Srbije su izjavili da ovaj sporazum predstavlja kršenje subregionalnog sporazuma o kontroli naoružanja iz 1996. godine, kao i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni su naglasili da je memorandum usmeren direktno protiv Srbije, što dodatno komplikuje već napete odnose između Beograda i Prištine.
Prema Rezoluciji 1244, KFOR (Međunarodne snage za očuvanje mira na Kosovu) je jedina oružana sila koja ima mandat na Kosovu i Metohiji. Ipak, u 2009. godini, Priština je osnovala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) od bivšeg Kosovskog zaštitnog korpusa, koji je ranije bio povezan sa tzv. Oslobodilačkom vojskom Kosova (OVK). U 2018. godini, bez prisustva srpskih predstavnika, Skupština privremenih institucija usvojila je zakon o transformaciji KBS u vojsku.
Ove aktivnosti i sporazumi između Albanije, Hrvatske i Prištine ukazuju na sve jaču vojnu saradnju u regionu, što se može tumačiti kao odgovor na regionalne bezbednosne izazove. U isto vreme, pojačana vojna saradnja između ovih zemalja može dodatno pogoršati odnose sa Srbijom, koja se suočava s izazovima vezanim za stabilnost i bezbednost u regionu Balkana.
Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće tenzije između Beograda i Prištine, a s obzirom na istorijske razlike i nesuglasice, jasno je da će se ovakve aktivnosti nastaviti pratiti sa pažnjom kako unutar regiona, tako i šire. Kako se vojne vežbe budu sprovodile i kako se budu razvijale odnose u regionu, važno je da se osigura dijalog i saradnja kako bi se izbegle dalje eskalacije sukoba i nesuglasica.
Na kraju, važno je napomenuti da će budući koraci Albanske, Hrvatske i Prištine u oblasti odbrane i bezbednosti imati dalekosežne posledice ne samo na unutrašnju politiku ovih zemalja, već i na regionalnu stabilnost i saradnju. U tom smislu, međunarodna zajednica će morati da prati razvoj situacije i pruži potrebnu podršku za održavanje mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.
