Медицинске сестре Ивана Јовић, Александра Алексић, Маја Мишовић, Слађана Стојковић и Татјана Младеновић одлучиле су да се врате из иностранства, конкретно из Немачке, Шведске и Италије, и наставе своје професионално деловање у здравственим установама у Србији. Оне ће радити у Неготину, Тителу, Суботици, Прокупљу и Бојнику. Поред њих, Мирјана Кнежевић, која је провела време у Норвешкој, наставиће свој рад у Београду, у Центру за рани развој детета.
Министар здравља, Златибор Лончар, пре церемоније доделе уговора, имао је разговоре са овим здравственим радницима. Они су изразили задовољство повратком у Србију, истичући да су, поред личних разлога, и напредак и развој српског здравственог система у последњих неколико година били важни фактори који су их подстакли на ову одлуку.
„За првих 7 месеци откад постоји Канцеларија за сарадњу са дијаспором Министарства здравља, више од стотину здравствених радника вратили су се у наше здравствене установе из иностранства. Ово је системски механизам којим унапређујемо кадровску структуру нашег здравства, и он ће наставити да функционише интензивније. Желимо да вратимо што већи број наших медицинских радника. Изузетно сам срећан када од њих, који су радили у неким од најразвијенијих и најбогатијих земаља у Европи, добијем потврду о развоју нашег здравственог система. Колико год се неодговорни појединци трудили да зауставе раст и развој наше земље, узалуд им је, јер их грађани не желе и не подржавају,“ рекао је Лончар.
Министарство здравља основало је крајем прошле године Канцеларију за сарадњу са медицинарима који тренутно живе и раде у иностранству. Ова канцеларија је створена с циљем да подржи медицинске раднике који желе да се врате у Србију, а заинтересовани могу добити све потребне информације путем телефона +381648811379 или на имејл адресу [email protected].
Ова иницијатива показује озбиљну намеру државе да подржи повратак медицинских радника и унапређење система здравства. Повратак стручњака као што су медицинске сестре и лекари из иностранства значи не само попуњавање кадровских недостатака, већ и преношење знања и искуства које су стекли у развијеним здравственим системима.
Овакве акције су посебно важне у контексту глобалне миграције здравствених радника, где многи млади стручњаци траже боље услове рада и квалитет живота у другим земљама. Србија се суочава са изазовима у задржавању својих медицинских радника, али иницијативе попут ове могу помоћи у стварању повољнијег окружења које ће их мотивисати да се врате.
Такође, враћање медицинских радника из иностранства представља и значајан корак ка побољшању квалитета здравствених услуга у Србији. Они доносе нова знања, искуства и стандарде рада, што може допринети унапређењу квалитета неге пацијената и унапређењу целом здравственом систему.
Након успешног рада Канцеларије за сарадњу са дијаспором, очекује се да ће се број повратника наставити повећавати. Ово не само да ће побољшати кадровске капацитете у здравству, већ и подстаћи младе стручњаке да остану у Србији и развијају своје каријере у матичној земљи.
Уз подршку државе и иницијативе попут ове, Србија може постати привлачнија дестинација за медицинске раднике, како из иностранства, тако и за оне који разматрају повратак. Важност оваквих потеза не може се прецијенити, јер улагање у здравствене раднике директно утиче на квалитет живота свих грађана.
