SVE veći broj poljoprivrednika u Srbiji okrenuo se sadnji kultura koje obećavaju brzu i sigurnu zaradu. Jedna od najtraženijih trenutno je borovnica, čija cena i potražnja na domaćem i stranom tržištu ne prestaju da rastu. Sadnja borovnica može se započeti već u proleće, a prema procenama stručnjaka, prihod po hektaru može da dostigne i do 5.000 evra godišnje kada biljke uđu u puni rod, što se dešava već u trećoj do četvrtoj godini nakon sadnje. Početna investicija za hektar borovnica, uključujući sadni materijal, sadnju i osnovnu opremu za navodnjavanje, kreće se oko 6.000–7.000 evra.
Zahvaljujući popularnosti u domaćim pekarama, voćnim sokovima i sve većoj potražnji za dobrom hranom u Evropi, izvoznici su spremni da otkupe borovnicu po stabilnim cenama, što dodatno motiviše domaće poljoprivrednike. U Srbiji se sadnja borovnica intenzivira u Vojvodini, centralnoj i južnoj Srbiji, a interesovanje je posebno veliko među mladim ljudima koji žele da se bave poljoprivredom, ali bez velikog rizika.
Država kroz različite programe subvencija i podrške malim i srednjim poljoprivrednicima takođe olakšava start, pokrivajući deo troškova sadnje i opreme za navodnjavanje. Borovnica je primer kako pravilno odabrana kultura može doneti profit već u nekoliko godina i postati osnova za stabilno poljoprivredno gazdinstvo. Sve više Srba koristi ovu priliku da pređe sa klasične poljoprivrede na sadnju kultura koje donose visoku dodatnu vrednost, a tržište i dalje raste.
U poslednjih nekoliko godina, borovnice su postale simbol modernog pristupa poljoprivredi u Srbiji. Mnogi poljoprivrednici su prepoznali potencijal ove kulture, ne samo zbog visoke potražnje, već i zbog mogućnosti diversifikacije svojih aktivnosti. Borovnice se lako uklapaju u postojeće poljoprivredne sisteme, čineći ih privlačnom opcijom za one koji žele da unaprede svoje gazdinstvo.
Osim što su profitabilne, borovnice su i zdrave. Ove bobice su bogate antioksidansima, vitaminima i mineralima, što ih čini popularnim izborom među potrošačima koji vode računa o zdravlju. U poslednje vreme, sve veći broj potrošača u Srbiji i širom Evrope traži organski uzgajane borovnice, što otvara dodatne mogućnosti za poljoprivrednike koji se odluče za ovu vrstu proizvodnje.
Mnogi stručnjaci smatraju da je borovnica kultura budućnosti za srpsku poljoprivredu. Ulaganja u ovu kulturu ne samo da donose bržu povratnu informaciju, već i omogućavaju poljoprivrednicima da se usmjere na održiviji način proizvodnje. U tom smislu, edukacija i obuka za uzgajivače borovnica postaju ključni faktori u razvoju ove grane poljoprivrede.
Nove tehnologije, kao što su sistemi za precizno navodnjavanje i moderni načini gnojidbe, dodatno povećavaju efikasnost i prinos. Poljoprivrednici koji se koriste ovim tehnologijama mogu očekivati još bolje rezultate, čime se dodatno povećava interes za ovu kulturu.
Ipak, izazovi i dalje postoje. Poljoprivrednici se suočavaju sa problemima poput klimatskih promena, bolesti biljaka i tržišnih fluktuacija. Zbog toga je važno da se poljoprivrednici organizuju i povežu kako bi razmenjivali iskustva i znanja, a takođe je važno i da se nastavi sa podrškom od strane države i relevantnih institucija.
U svetlu svih ovih informacija, borovnica se čini kao jedan od najperspektivnijih kultura za srpske poljoprivrednike. Uz pravilan pristup, investicije i podršku, postoji velika šansa da se Srbija pozicionira kao jedan od ključnih proizvođača borovnica u regionu. Poljoprivreda se kao sektor suočava sa mnogim izazovima, ali i prilikama, a borovnica sigurno predstavlja svetlu tačku u budućnosti srpske agrarne proizvodnje.
