Stručnjaci godinama naglašavaju značaj zdravih navika za jačanje imuniteta, a među njima se posebno izdvaja pravilna ishrana, unos tečnosti, boravak na svežem vazduhu i umerena fizička aktivnost. U okviru ovog konteksta, vitamini i minerali igraju ključnu ulogu, a jedan od najvažnijih, često zanemarenih minerala je jod.
Jod je najpoznatiji po svojoj ulozi u radu štitaste žlezde i regulaciji metabolizma, ali istraživanja pokazuju da on takođe igra važnu ulogu u prirodnim mehanizmima odbrane organizma. Ovaj mineral ima antiseptička i imunomodulatorna svojstva, podržava aktivnost imunih ćelija, pomaže u smanjenju oksidativnog stresa i doprinosi pravilnom funkcionisanju štitaste žlezde, koja direktno utiče na imuni odgovor.
Manjak joda može dovesti do umora i usporenog rada štitaste žlezde, ali i do slabije otpornosti, češćih infekcija i dugotrajnih upala. Dr Garry Warren, glavni istraživač američke kompanije SAIC, u svom radu objavljenom na platformi Research Gate, ukazuje na to da maksimalno preporučeni dnevni unos joda može izazvati apoptozu, odnosno smrt ćelija zaraženih virusom, čime se sprečava njegovo dalje širenje.
Upravo zbog ovih svojstava, stručnjaci naglašavaju važnost redovnog unosa joda, u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije (WHO). S obzirom na to da naše telo ne može samo da proizvodi jod, neophodno je unositi ga hranom i vodom.
Najbogatiji prirodni izvori joda su morski plodovi, riba i morske alge. Uzimanje ovih namirnica može značajno doprineti održavanju optimalnog nivoa joda u organizmu. U vreme kada se suočavamo sa sezonom virusa, važno je podsetiti se koliko su svakodnevne navike značajne za očuvanje zdravlja. Jod u ishrani može postati važan saveznik u očuvanju imuniteta.
Ishrana bogata jodom ne samo da pomaže u održavanju zdravlja štitaste žlezde, već može imati i šire pozitivne efekte na organizam. Osim što igra ključnu ulogu u metabolizmu, jod pomaže i u regulaciji hormona, što može uticati na energiju i raspoloženje. Uzimanje adekvatne količine joda može doprineti i boljem funkcionisanju srca i krvnih sudova, kao i održavanju zdravlja kože.
Nedostatak joda može imati ozbiljne posledice, posebno kod trudnica i malih deteta, gde može doći do usporenog rasta i razvoja, kao i do problema sa mentalnim razvojem. Stoga je važno pratiti unos joda, posebno u regijama gde je prirodno niska njegova koncentracija u zemljištu i hrani.
Kako bi se osigurao adekvatan unos joda, preporučuje se uključivanje jodirane soli u ishranu, kao i konzumiranje hrane bogate ovim mineralom. Redovan unos joda može pomoći u smanjenju rizika od oboljenja povezanih sa nedostatkom ovog minerala, kao što su hipotireoza, gušavost i drugi problemi sa štitastom žlezdom.
Uzimajući u obzir sve ove aspekte, jasno je zašto je jod neophodan za zdravlje i imunitet. U kombinaciji sa zdravim životnim stilom, redovan unos joda može značajno doprineti jačanju otpornosti organizma na bolesti i infekcije.
Sezona virusa, koja nas često podseća na važnost brige o zdravlju, može biti prilika da se fokusiramo na ishranu bogatu jodom. Na taj način, možemo ojačati svoj imunitet i osigurati optimalno funkcionisanje organizma, čime ćemo smanjiti rizik od oboljenja i poboljšati kvalitet života. Ulaganje u zdravlje, kroz pravilnu ishranu i unos potrebnih nutrijenata, kao što je jod, može doneti dugoročne koristi za celokupno zdravlje.
