U američkoj vojnoj bazi Igl u Tuzli, Slobodan Milošević je proveo poslednje trenutke slobode pre nego što je isporučen Haškom tribunalu. Snimak koji je objavljen 2019. godine nudi uvid u to kako je bivši predsednik reagovao u tim trenucima, kao i njegovu poruku Srbima.
Na snimku, koji traje nekoliko minuta, prikazuje se Milošević kako mirno razgovara sa vojnicima i policajcima. U jednom trenutku, traži cigaretu, što ukazuje na njegovu smirenost i hladnokrvnost u situaciji koja je za njega bila veoma ozbiljna. Snimak pokazuje Miloševića kako se kreće po kancelariji, s rukama na leđima, dok ga čuvar pomno prati. Ovaj prizor otkriva njegovu sposobnost da zadrži prisebnost čak i u teškim trenucima.
Pored policajca, u prostoriji se nalazila još jedna uniformisana osoba. Milošević je počeo da razgovara na engleskom jeziku, iako je zbog loše tehničke kvalitete snimka teško razaznati sve njegove reči. Međutim, jasno je da je od čuvara tražio cigaretu, što je i učinio tako što je pružio ruku, uzeo cigaretu iz kutije, dok mu je stražar pripalio.
Nakon što je zapalio cigaretu, Milošević je skinuo sako i, okrenut leđima ka kameri, tražio je vodu da se umije. Jedan od oficira mu je brzo donio flašicu, a on je nastavio da se ponaša smireno, gotovo kao da je u svakodnevnoj situaciji, uprkos okolnostima.
Kada je tadašnji istražitelj Haškog tribunala, Kevin Kurtis, insistirao da mu pročita koja su mu prava, Milošević je, u trenutku kada je odlazio ka helikopteru, izgovorio rečenicu koja je postala poznata: „Znate li da je danas Vidovdan, Srbi?“ Ovaj trenutak pokazuje njegovu sposobnost da se poveže sa svojom nacijom čak i u najneprijatnijim situacijama.
Tokom leta iz Beograda za Tuzlu, Milošević je, prema rečima Kevina Kurtisa, govorio savršenim engleskim jezikom i tražio da zapali cigaretu. Kada mu je rečeno da ne može da puši u helikopteru, on je pokazao na pepeljaru na podu i rekao da je on vlasnik helikoptera, iako je svima bilo jasno da više nije na vlasti.
Bivši jugoslovenski vicepremijer Nikola Šainović, koji je bio uz Miloševića do poslednjeg trenutka, istakao je da snimak najbolje prikazuje kako se Milošević ponašao kada je suočen s teškom sudbinom. Prema njegovim rečima, Milošević je bio svestan svoje situacije, smiren i bez panike, što sugeriše da je imao jasno razumevanje onoga što mu se događa.
Milošević je izručen Haškom tribunalu 28. juna 2001. godine, gde se branio sam tokom suđenja. Umro je 11. marta 2006. godine od srčanog udara pre nego što su suđenja bila okončana. Njegov slučaj ostavlja dubok trag u istoriji Balkana i postavlja mnoga pitanja o pravdi, odgovornosti i načinu na koji se suočavamo s ratnim zločinima.
Ova situacija takođe ukazuje na kompleksan odnos između lidera i naroda, kao i na važnost trenutaka koji oblikuju istoriju. Miloševićeva poruka Srbima, izrečena neposredno pre nego što je napustio svoju zemlju, može se tumačiti kao pokušaj da zadrži vezu sa svojom bazom podrške, čak i kada se suočava s neizbežnom kaznom. Njegov karakter i ponašanje u tim trenucima postali su predmet mnogih analiza i rasprava koje se nastavljaju i danas.
