Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se s ozbiljnim optužbama zbog prekršaja Zakona o sprečavanju korupcije. Naime, Agencija za sprečavanje korupcije Crne Gore (ASK) je utvrdila da Đukanović nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom godišnjem izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova odluka doneta je 23. juna 2026. godine, a otkriva kako Đukanović nije dostavio tačne i potpune informacije o svojoj pokretnoj imovini, koja uključuje oružje koje je trebalo da registruje kod nadležnih organa.
Prema dokumentaciji, Đukanović je propustio da prijavi značajan arsenal oružja, uključujući puške i pištolje različitih marki. Među neprijavljenim oružjem su modeli puške „merkel 140E“ i „merkel K1“, kao i pištolji i revolveri „smith & wesson“, „beretta“, „caracal“, „magnum research desert eagle“, i „zastava CZ99“. Osim toga, tu su i mini revolver „north american arms“ i dva komada oružja bez jasno definisanih kategorija, marki, modela i kalibra.
U svom pisanom izjašnjenju, Đukanovićev punomoćnik je naglasio da stranka ne spori vlasništvo nad oružjem, ali je istakao da nije postojala namera da se prikrije oružje ili izbegnu zakonske obaveze. Odbrana je takođe istakla „procesne nejasnoće“ s obzirom na vreme koje je prošlo od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastare. Međutim, ASK je odbacila ove tvrdnje, naglašavajući da se od javnog funkcionera očekuje viši standard transparentnosti i postupanja u odnosu na obične građane.
Agencija je izričito navela da neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može biti tretirano kao običan previd, s obzirom na to da je Đukanović imao obavezu da podnosi izveštaje još od 2016. godine. ASK je ocenila da su rokovi za pokretanje postupka još uvek aktuelni i da se ne može smatrati da je reč o previdu, uzimajući u obzir Đukanovićevo dugotrajno obavljanje javnih funkcija i propise koji su na snazi već dve decenije.
U odluci se takođe ističe da namera nije ključni element u utvrđivanju kršenja Zakona o sprečavanju korupcije. Agencija je, pozivajući se na važeće zakone, naglasila da su javni funkcioneri obavezni da dostavljaju tačne i potpune informacije o svojoj imovini, uključujući pokretne stvari koje podležu obavezi registracije.
ASK je zaključila da Đukanović nije postupao s „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“ koja se traži od nekoga ko obavlja funkciju predsednika države. Đukanović ima pravo da pokrene pravni spor protiv ove odluke pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od prijema rešenja.
Ova situacija dodatno naglašava važnost transparentnosti i odgovornosti među javnim funkcionerima. Kada su u pitanju javne ličnosti, posebno oni na visokim funkcijama, očekuje se da deluju u skladu s najvišim standardima etike i zakonskih obaveza. Prekršaji poput ovog mogu ozbiljno narušiti poverenje građana u institucije i dovesti do daljih pitanja o integritetu pojedinaca koji su na vlasti.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i da li će Đukanović iskoristiti svoje pravo na pravni spor. Ovaj slučaj će zasigurno privući pažnju medija i javnosti, s obzirom na njegovu značajnu ulogu u političkom životu Crne Gore i potencijalne posledice koje bi ovo moglo imati na njegovu reputaciju i političku budućnost.
