Iako je broj dijagnoza dijabetesa porastao od početka ovog veka, skoro polovina obolelih širom sveta ne zna da ima ovo hronično oboljenje, pokazuje nova analiza. Udeo pacijenata koji dobijaju terapiju ili drže šećer u krvi na optimalnom nivou i dalje je nizak na globalnom nivou, prema istraživanju objavljenom u časopisu The Lancet Diabetes & Endocrinology.
Prema ranijim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, procenat nedijagnostikovanih slučajeva dijabetesa u Srbiji je nešto niži od svetskog proseka, ali je i dalje zabrinjavajuće visok i iznosi 39,3 odsto. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da oko 830 miliona ljudi širom sveta živi s dijabetesom, a istraživači prognoziraju da će taj broj porasti na 1,3 milijarde do 2050. godine.
Analizirani su zdravstveni podaci iz 204 zemlje i teritorije u 2023. godini, a otkriveno je da 44,2 odsto ljudi starijih od 15 godina koji imaju dijabetes ne zna da boluje od te bolesti. Najveći jaz beleži se u centralnoj podsaharskoj Africi, gde manje od 20 odsto obolelih zna da ima dijabetes. Larin Staford, jedna od autorki studije i istraživač u američkom Institutu za metriku i evaluaciju zdravlja (IHME), naglašava da ako skoro polovina ljudi s dijabetesom ne zna da ima ozbiljno i potencijalno smrtonosno stanje, to lako može prerasti u tihu epidemiju.
Ali i pacijenti sa dijagnozom često teško dolaze do adekvatnog lečenja. Globalno, 8,6 odsto obolelih kojima je dijabetes dijagnostikovan uopšte ne prima terapiju. Među onima koji se leče, 58,4 odsto nema dobru regulaciju šećera u krvi. Sveukupno, skoro četiri od pet slučajeva obolelih u svetu nema šećer pod kontrolom. Razlike su velike od regiona do regiona. Najveća verovatnoća da se bolest dijagnostikuje je u razvijenim delovima Severne Amerike, dok oboleli u razvijenim delovima Azijsko-pacifičkog regiona imaju najbolji pristup terapiji. Pacijenti u južnim delovima Latinske Amerike najčešće postižu dobru kontrolu šećera u krvi.
Nelečeni dijabetes može izazvati komplikacije opasne po život, poput dijabetičke ketoacidoze – stanja u kojem nedostatak insulina dovodi do nakupljanja kiselina u krvi. Takođe, nelečeni dijabetes može oštetiti srce, bubrege, krvne sudove, oči i nerve. Rano otkrivanje i kontrola pritiska mogu pomoći da se takvi problemi izbegnu.
Simptomi dijabetesa uključuju zamućen vid, umor, neplanirani gubitak težine, pojačanu žeđ i učestalo mokrenje. Oni mogu biti blagi i razvijati se godinama pre nego što ih ljudi primete. Kod osoba sa tipom 1 dijabetesa simptomi se javljaju mnogo brže, a ovaj tip je ređi i zahteva terapiju insulinom.
Istraživači pozivaju na veće napore da se dijabetes otkrije, leči i kontroliše širom sveta. „Ciljane intervencije koje jačaju kapacitete zdravstvenih sistema da efikasno dijagnostikuju i leče dijabetes mogle bi dovesti do boljih zdravstvenih ishoda i smanjiti teret ove rastuće bolesti“, poručili su autori studije.
Uzimajući u obzir sve ove podatke, jasno je da je potrebno hitno delovanje kako bi se smanjio broj nedijagnostikovanih slučajeva dijabetesa kao i poboljšala dostupnost i kvalitet lečenja. Obrazovanje i podizanje svesti o simptomima i rizicima dijabetesa su ključni za pravovremeno otkrivanje i lečenje ove bolesti. Ulaganje u zdravstvene sisteme i njihove kapacitete može značajno uticati na smanjenje broja obolelih i poboljšanje opšteg zdravlja populacije.
