Milici Anđelković (2) dijagnostikovana je leukemija u junu 2023. godine, što je pokrenulo tešku borbu za njen život. Kada je njena majka, Milena, objavila apel za traženje donora matičnih ćelija, cela Srbija se mobilisala u akciju. Pojedinci su se javljali Institutu za transfuziju krvi, nadajući se da će biti ti koji će spasiti devojčicu. Donor je pronađen za manje od mesec dana, što je donelo olakšanje i nadu porodici Anđelković. Milica je poznata po svom prelepom osmehu, koji nije gubila čak ni u najtežim trenucima, a zbog toga je dobila nadimak „Smejalica“.
Milena se u razgovoru za „Blic“ prisetila trenutaka kada su im lekari saopštili dijagnozu. „Kada su mi rekli, nisam verovala. Mislila sam da su pogrešili. Osećala sam se kao da ne pripadam tu“, rekla je. Tokom lečenja, suočila se sa emocijama kao što su strah, tuga i bes. „Osećaj je užasan kada moliš Boga da ti dete ne umre“, priznaje Milena. Bolnica je postala njihov drugi dom, a lekari i medicinski tehničari jedini prijatelji.
Unatoč teškoj situaciji, Miličin osmeh bio je izvor snage. „Ona se sve vreme smeje! To mi je davalo nadu“, kaže Milena. Njeno veselje očaralo je osoblje bolnice, druge roditelje, pa čak i celu Srbiju. „Taj nadimak ‘Milica Smejalica’ dala joj je Jelena iz udruženja pacijenata obolelih od leukemije“, objašnjava Milena.
Ipak, borba nije bila gotova. Lekari su saopštili da je leukemija visokorizična i da je jedina šansa za izlečenje transplantacija koštane srži. Milena je bila u panici kada su saznali da nije bilo odgovarajućeg donora u porodici i ni u Srbiji. „Svaki prolaznik bio je potencijalni donor“, kaže. Apeli za pomoć širili su se putem medija i društvenih mreža, a nedeljama je trajala potraga za donatorom.
Na kraju, stigla je vest iz Nemačke da je pronađen donor. „Osećala sam olakšanje, ali i brigu za njegovu dobrobit“, priznaje Milena. Nakon transplantacije, više od godinu dana prošlo je i Milica je sada zdrava. Iako je proslavila svoj treći rođendan, Milena i dalje oseća brigu. “Kad primetim nešto neuobičajeno, odmah trčim na Institut”, kaže.
Milica se smeje, raste i razvija, a Milena obećava da će joj pričati o svojoj borbi i o ljudima koji su im pomogli. „Želim da nauči da ceni prave vrednosti života“, kaže ponosno. Milena, koja radi kao vojnik, ističe da priče o vojnicima bez emocija nisu tačne. „Najjači čovek na svetu je majka“, naglašava ona.
Danas, Milica nosi svoj osmeh sa sobom, a njen put kroz bolest postao je inspiracija mnogima. Milena se nada da će njena ćerka jednog dana postati neko ko će pomagati drugima. „Možda ću tek tada moći da kažem da sam pobedila u ovom ratu“, zaključuje Milena.
