Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je da su blokaderi „ispali iz igre“ i da očekuje da će 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, pokušati ponovo da mobilišu građane. Ukoliko im to ne uspe, planiraju da pokrenu niz aktivnosti koje bi mogle destabilizovati državu. Đurđević Stamenkovski je naglasila da je društvo u „fazi prestanka“ svega što se dešavalo prethodnih meseci, ali da blokaderi pokušavaju da se vrate u igru.
Ona je istakla da oni nose frustracije i da pokušavaju da mobilišu određene mase, a ukoliko ne uspeju, preduzimaće akcije koje bi mogle dovesti do destabilizacije. „Kakva bi država izdržala ono što se desilo u prethodnih deset meseci?“, upitala je ministrarka. Takođe, naglasila je da je važno da se razgovara i da se sa ulice vrati na politički teren, pozivajući na to da blokaderi što pre izađu sa imenima na studentskoj listi, kako bi se izbegle obmane prema narodu.
Đurđević Stamenkovski je dodala da se mora znati iz kog miljea dolaze oni koji stoje iza blokada i koje ideološke stavove zastupaju. Spomenula je Jovu Bakića, koji je nedavno najavio da će uskoro biti objavljena imena sa studentske liste, naglašavajući da to ne predstavlja pravu studentsku listu. U njenom viđenju, postoji veštačka retorika koja pokušava da predstavi blokade kao pokret mladih, dok zapravo iza njih stoje ljudi koji žele da iskoriste mlade za svoje ciljeve.
Ministarka je ukazala na to da je u početku velik broj ljudi verovao da iza zahteva nakon pada nadstrešnice stoji dobra volja za promenama, ali je radikalizacija i nasilje na protestima smanjila taj broj. I dalje, neki veruju da su iza blokada mladi i dobri ljudi koji će ih povesti pravim putem, dok ona smatra da je to iracionalno i bazirano na emocijama.
Takođe, navela je da oni koji stoje iza blokada stvaraju atmosferu u kojoj nema dijaloga, pozivajući na radikalne mere protiv predstavnika vlasti. Đurđević Stamenkovski je ukazala na to da blokaderi računaju na krizu koja bi mogla dovesti do intervencije stranih faktora, što smatra direktnim podrivanjem suvereniteta Srbije. Napomenula je da narod često prozre šta se dešava, iako neki ljudi još uvek nisu svesni situacije.
Ministarka je osudila deo opozicije koji nema dobre namere i koji je, prema njenom mišljenju, uvek bio protiv države, smatrajući da stranci treba da određuju šta će se raditi u Srbiji. Ukazala je na to da je glasanje za povećanje roditeljskih dodataka ili prava radnika nešto što bi trebalo da bude u interesu svih, bez obzira na to ko je predložio te mere.
Đurđević Stamenkovski je zaključila da sa tim delom opozicije nije mogla da sarađuje jer su često bili protivnici države, smatrajući da neko iz inostranstva treba da donosi odluke o budućnosti Srbije. Ova situacija ukazuje na duboku političku krizu u zemlji, gde se sukobi između vlasti i opozicije reflektuju na širu društvenu sliku.
U svetlu ovih izjava, jasno je da se u Srbiji vodi borba za prevlast između vlasti i opozicije, pri čemu se koriste različite strategije mobilizacije javnosti. Dok se jedni bore za promene, drugi se bore za očuvanje trenutnog stanja. Ovaj sukob će verovatno imati dugoročne posledice po političku stabilnost Srbije, a društvo će morati da pronađe put ka dijalogu i saradnji kako bi se prevazišle trenutne tenzije.
