PODGORICA – Crnogorski predsednik Jakov Milatović je izrazio svoj čvrsti stav o nedavnom postavljanju spomenika Pavlu Đurišiću, komandantu četničkog pokreta, kod Berana. On je zatražio hitno uklanjanje ovog spomenika, smatrajući ga simbolom fašističke kolaboracije i etničke mržnje. U svom obraćanju na društvenoj mreži Iks, Milatović je naglasio da ovo obeležje predstavlja pokušaj rehabilitacije ideologije koja je suprotna temeljnim vrednostima antifašističke Crne Gore.
Milatović je pozvao sve nadležne institucije da preduzmu hitne mere kako bi se utvrdila odgovornost za postavljanje spomenika i da se on ukloni bez odlaganja. On je ukazao na to da je antifašizam aktivna vrednost Crne Gore, jasno utemeljena u njenom Ustavu i zakonima. „Zbog toga zahtevam hitno uklanjanje spomenika, postupanje Opštine Berane, delovanje Vlade, policije“, dodao je Milatović, naglašavajući potrebu za doslednošću u odbrani antifašističkih vrednosti.
Predsednik Opštine Berane, Đole Lutovac, takođe je osudio postavljanje spomenika Đurišiću, ističući da je to učinjeno bez prethodnog obaveštenja nadležnih institucija i mimo zakonskih procedura. On je istakao da je ovakvo postupanje grubo kršenje propisa koji definišu da se spomen-obeležja mogu postavljati isključivo uz saglasnost nadležnog organa. Lutovac je naglasio da ovo predstavlja nezakonit akt i da je potrebno hitno delovanje državnih organa kako bi se spomenik uklonio.
U selu Gornje Zaostro kod Berana, postavljen je spomenik Pavlu Đurišiću na inicijativu više udruženja. Njegovo ime je vezano za kontroverzne događaje tokom Drugog svetskog rata, kada se istakao kao vojvoda četničkog pokreta. Đurišić je bio poznat kao jedan od glavnih komandanata ustanka protiv Italijana, ali se kasnije okrenuo saradnji sa njima protiv partizana. Ova kompleksna istorijska figura izaziva različite reakcije u Crnoj Gori, a njegov lik se često koristi u političkim raspravama.
Pavle Đurišić, kao srpski oficir Jugoslovenske vojske iz Crne Gore, postao je značajan vojni vođa tokom Drugog svetskog rata. Njegova uloga u ustanku protiv okupatora u 1941. godini ga je učinila poznatim, ali su njegovi kasniji potezi, uključujući saradnju sa italijanskim okupatorima, stvorili kontroverze oko njegovog nasleđa. Đurišić je poginuo aprila 1945. godine u logoru Stara Gradiška, nakon što su ga zarobili hrvatski vojnici.
Ministarstvo kulture Crne Gore je reagovalo na postavljanje spomenika, naglašavajući da je to učinjeno bez poštovanja zakonskih procedura. Ova situacija je dovela do zahteva za hitnim delovanjem kako bi se uklonilo ovo obeležje koje, prema mišljenju mnogih, predstavlja opasnost za etničku i političku stabilnost u zemlji.
Reakcije na postavljanje spomenika Đurišiću odražavaju duboke podele u crnogorskom društvu. Sa jedne strane, postoje oni koji ga vide kao simbol otpora protiv okupacije, dok ga drugi smatraju kontroverznim likom koji je igrao ulogu u zločinima protiv civila i saradnji s okupatorima. Ova situacija otvara pitanja o tome kako se u savremenoj Crnoj Gori oblikuje kolektivno pamćenje i kako se suočavaju sa svojom složenom istorijom.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da će tema postavljanja spomenika i dalje biti predmet rasprava u Crnoj Gori. Milatović i Lutovac su postavili jasne zahteve za uklanjanje spomenika, ali je neizvesno kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na političku dinamiku u zemlji.
