U Zagrebu, predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, izneo je svoje mišljenje o trenutnoj ekonomskoj situaciji, posebno se fokusirajući na visoku inflaciju koja je u aprilu dostigla 5,8 odsto na godišnjem nivou. Milanović je naglasio da je teško očekivati brzo smanjenje inflacije i upozorio da je za mnoge aspekte ekonomske politike već „kasno“.
Tokom svog obraćanja novinarima u gradu Orahovici, Milanović je ukazao na zabrinjavajući trend zavisnosti Hrvatske od uvoza hrane. Prema njegovim rečima, Hrvatska je nekada bila „kakav-takav“ proizvođač hrane, ali je sada postala potpuno zavisna od hrane koja se uvozi iz drugih zemalja. U poređenju s Evropskom unijom, koja proizvodi dovoljno hrane za svoje potrebe i ima čak i viškove, Hrvatska se suočava s ozbiljnim problemima u proizvodnji hrane.
Milanović je takođe istakao kako rast cena obezvređuje plate većine građana. „Od plate živi ogroman deo naših ljudi. Nisu preduzetnici, nemaju deonice, nemaju vrednosne papire, nisu rentijeri, nemaju kuće na moru itd.,“ rekao je. On je naglasio da oni koji se oslanjaju na plate troše značajan deo svojih prihoda na osnovne potrebe, posebno na hranu.
Ova izjava dolazi u vreme kada se mnogi građani Hrvatske bore s rastućim troškovima života, što je dodatno pogoršano globalnim ekonomskim prilikama i poskupljenjima. Milanović je podsetio na to da inflacija utiče na životni standard, a posebno na najugroženije slojeve društva.
Hrvatska, kao članica Evropske unije, ima pristup različitim fondovima i podršci, ali se suočava s izazovima u implementaciji strategija koje bi mogle da pomognu u smanjenju zavisnosti od uvoza i povećanju domaće proizvodnje. Milanović je naglasio da je potrebno hitno delovanje kako bi se adresirali ovi problemi.
Zanimljivo je da se inflacija u Hrvatskoj ne dešava izolovano, već je deo globalnog trenda koji uključuje povećanje cena osnovnih životnih namirnica, energenata i drugih potrepština. Razlozi za inflaciju su višestruki, uključujući poremećaje u lancu snabdevanja, porast cena energenata i posledice pandemije COVID-19.
Milanović je takođe ukazao na to da je neophodno preispitati poljoprivredne politike i strategije u zemlji kako bi se povećala domaća proizvodnja hrane. On je naglasio da bi Hrvatska trebalo da se fokusira na razvoj lokalnih resursa i jačanje poljoprivrednog sektora koji može da doprinese smanjenju zavisnosti od uvoza.
Dugoročno gledano, predsednik smatra da se mora razmišljati o održivom razvoju i očuvanju prirodnih resursa, kako bi se osigurala stabilnost u proizvodnji hrane i drugih ključnih sektora. Milanović je zaključio da je neophodno raditi na stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja koje bi podstaklo investicije u poljoprivredu i prehrambenu industriju.
U svetlu ovih izazova, važno je da vlada pronađe načine za podršku domaćim proizvođačima i potrošačima kroz različite mere, uključujući subvencije, olakšice i edukaciju, kako bi se osiguralo da se građani Hrvatske mogu nositi s trenutnom ekonomskom krizom.
Milanovićeve izjave naglašavaju urgentnost situacije i potrebu za sveobuhvatnim pristupom koji će uključiti sve relevantne aktere u društvu, od vlade, privrede do građana, kako bi se zajednički radilo na rešenju problema inflacije i ekonomske zavisnosti.
