Poslednjih godina, zdravlje i ishrana postali su sve važniji aspekti svakodnevnog života. Iako postoje brojni saveti o dijetama i fizičkoj aktivnosti, mnogi ljudi i dalje ne uspevaju da postignu željene rezultate. O ovoj temi je za Euronews Srbija razgovarao dr Dejan Čubrilo, profesor medicinske fiziologije i specijalista medicine sporta. On je istakao da je jedna od najvećih zabluda da se mršavljenje postiže drastičnim smanjenjem unosa hrane.
Prema Čubrilo, ljudi često misle da će izbacivanjem ugljenih hidrata i smanjenjem obroka ubrzati mršavljenje, ali zapravo čine suprotno. „Ukoliko smanjite unos hrane, telo prelazi u režim štednje, smanjuje potrošnju i počinje da skladišti energiju“, objašnjava on. Ovaj fenomen može uzrokovati usporavanje metabolizma, što otežava gubitak težine.
Mnogi ljudi koji redovno vežbaju i dalje se bore sa viškom kilograma, a problem često leži u nedovoljnom unosu hrane. Čubrilo pominje da se često susreće sa ljudima koji treniraju više puta nedeljno, ali jedu samo jednom ili dvaput dnevno, često izbacujući ugljene hidrate. „Kada telo ne dobija dovoljno energije, bazalni metabolizam se usporava i sve što unese počinje da čuva“, kaže on.
Čubrilo takođe naglašava da je metabolizam često pogrešno shvaćen. Mnogi veruju da je broj odlazaka u toalet pokazatelj dobrog metabolizma, ali to nije tačno. Metabolizam se zapravo odnosi na način na koji telo pretvara hranu u energiju. Idealna situacija je kada telo sagoreva energiju umesto da je skladišti, a problemi se javljaju kada jedemo i skladištimo, zbog čega ljudi često misle da se goje od svega što pojedu.
Ugljeni hidrati, kako ističe Čubrilo, nisu neprijatelji. Naprotiv, oni čine osnovu ishrane i predstavljaju ključni izvor energije. Izbacivanje ugljenih hidrata iz dijete može dovesti do usporavanja metabolizma. Čubrilo napominje da čak i osobe sa insulinskom rezistencijom ne bi trebale potpuno eliminisati ugljene hidrate, već je važna umerenost i pravilan izbor hrane.
Osim toga, dr Čubrilo upozorava na popularne dijete koje obećavaju brze rezultate. Gubitak težine često ne znači gubitak masnog tkiva, već može uključivati gubitak vode i mišićne mase. „Ljudi često misle da su postigli veliki uspeh kada izgube deset kilograma za mesec dana, ali često se ispostavi da su izgubili više vode nego masti“, kaže on.
Kritikuje i ekstremne dijete poput autofagije, koje često podrazumevaju kalorijski deficit. „Moj cilj je da čovek vremenom može da jede više, a ne manje, jer je popravio svoj metabolizam“, objašnjava Čubrilo. Takođe, moderna ishrana, koja se oslanja na ekstremne proteinske dijete ili eliminaciju čitavih grupa namirnica, često nema naučnu podlogu.
Osim pravilne ishrane, dr Čubrilo naglašava značaj fizičke aktivnosti. Preporučuje da se svakodnevno pređe najmanje 7.000 koraka, dok je 10.000 idealno. Kretanje je ključno za održavanje zdravlja, a često ljudi koji redovno vežbaju, ali ne kreću se dovoljno tokom dana, ne postižu željene rezultate. „Svi moramo da se krećemo, bez obzira na godine“, dodaje on.
Kako starimo, gubimo mišićnu masu, što čini fizičku aktivnost još važnijom. Čubrilo podseća da su mišići naši „motori“ i da je neophodno održavati aktivnost kroz šetnju, rad u bašti ili bilo koju drugu aktivnost koja podstiče kretanje.
Zaključuje da je ključ uspeha u zdravlju u ravnoteži između pravilne ishrane i fizičke aktivnosti, uz naglasak na umerenost i razumevanje kako telo funkcioniše.
