Nakon što su zajedno osvojili Oskara za film „Dobri Vil Hanting“, Met Dejmon i Ben Aflek krenuli su različitim putevima u svojoj karijeri. Dok je Aflek težio statusu velike filmske zvezde, Dejmon je težio saradnji sa najcenjenijim rediteljima, radeći sa imenima poput Stivena Spilberga i Frensisa Forda Kopole. Ipak, uprkos toj ambiciji, jedan projekat sa rediteljem iz njegovih snova kasnije ga je naveo na žaljenje.
U pitanju je Džang Jimou, reditelj poznat po filmu „Kineski zid“, sa kojim je Dejmon godinama želeo da sarađuje. Glumac je bio uveren u njegovu viziju i rekao je: „Taj čovek može da izvede stvari koje niko drugi ne može.“ Nakon Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine, Dejmon je bio siguran da će negde i nekako doći do saradnje sa Džangom.
Međutim, projekat koji je trebao da bude ostvarenje sna pretvorio se u noćnu moru. Film o odbrani Kineskog zida od čudovišta, uprkos velikom budžetu i slavnom reditelju, nije ispunio očekivanja, a često se smatra jednim od slabijih u Džangovoj karijeri. Dejmon je kasnije priznao da je već tokom snimanja osećao da stvari ne idu u dobrom smeru i da film neće ispasti kako treba.
Ovo iskustvo ga je duboko pogodilo i dovelo do toga da se distancira od projekta. Osim kritika, film je bio praćen i optužbama za „whitewashing“, što se događa kada beli glumac dobije ulogu koja nije zamišljena za belca. Dejmon danas otvoreno priznaje da mu se čak i njegova deca rugaju zbog te uloge.
Uprkos tome što je njegov cilj bio rad sa najboljim rediteljima, ovaj projekat je pokazao koliko može biti nepredvidljiva filmska industrija. Dejmon je često isticao koliko je važno raditi sa talentovanim ljudima, ali je ovaj slučaj pokazao da ni najtalentovaniji reditelji nisu imuni na neuspeh.
Ovaj film je, pored kritičkog neuspeha, takođe otvorio diskusiju o rasnim pitanjima u Hollywoodu. Mnogi su smatrali da je izbor Dejmonove uloge bio problematičan, s obzirom na to da je film smešten u Kinu i da je njegov lik trebao da predstavlja kineskog junaka. Ovaj aspekt filma dodatno je pojačao kontroverzu i osudio ga na loš prijem kod publike.
Iako je Dejmon postigao mnogo u svojoj karijeri, ovaj neuspeli projekat ga je naučio važnoj lekciji o izboru uloga i rizicima koje donosi rad sa velikim imenima. Njegova želja da sarađuje sa rediteljima koje poštuje bila je snažna, ali je ishod pokazao da čak i najambiciozniji projekti mogu završiti loše.
Dejmon je, nakon ovog iskustva, postao oprezniji u odabiru projekata. Njegova karijera, koja je do tada bila obeležena uspehom, dobila je novi ton i podstakla ga da se više fokusira na projekte koji imaju potencijal da se povežu sa publikom na dubljem nivou. On je shvatio da je važnije raditi na filmovima koji imaju smisao i poruku, nego samo raditi sa poznatim imenima.
U razgovorima sa medijima, Dejmon je istakao kako je važno učiti iz iskustava, čak i kada su ona bolna. Njegova sposobnost da se suoči sa neuspehom i da izvuče lekcije iz njega pokazuje njegovu snagu kao umetnika. Na kraju, dok su neki projekti možda završili loše, Dejmonova karijera nastavlja da se razvija, a njegov fokus na kvalitetne uloge i dalje ostaje prioritet.
