Kako temperature rastu, turisti masovno dolaze na obalu Amalfija u Italiji, preplavljujući slikovita sela poput Pozitana. Ovi prizori izazvali su oštre reakcije lokalnog stanovništva, a bivši gradonačelnik Pozitana, Salvatore Galijano, kritikovao je situaciju nazivajući je „scenama iz trećeg sveta“. Sa porastom broja posetilaca, ulice su postale pretrpane, što je dovelo do haosa i otežanog kretanja.
Snimci sa društvenih mreža prikazuju uske uličice Pozitana ispunjene turistima koji se jedva kreću. Antonio Atijaneze, stanovnik obližnje Noćere Inferiore, ukazuje na to da gradonačelnici i upravnici obale Amalfija očigledno uživaju u ovom haosu, jer nisu preduzeli mere kako bi regulisali masovni turizam. On naglašava da se situacija pogoršava iz godine u godinu, a posetioci ne troše dovoljno novca na lokalne proizvode, već se oslanjaju na brzu potrošnju.
U gradovima poput Amalfija, redovi ljudi koji čekaju da se ukrcaju na brodove u luci protežu se do ulica, izazivajući dodatne frustracije među meštanima. Kritičari ističu da ovaj oblik turizma, poznat kao „turizam mordi e fuggi“ (pojedi i beži), nosi sa sobom negativne posledice, jer jednodnevni posetioci često troše malo novca i kupuju samo jeftine suvenire.
Salvatore Galijano, bivši gradonačelnik Pozitana, ističe da su uske ulice podložne potpunom haosu kada se pretrpaju turistima. On apeluje na uvođenje strožih propisa za kruzere koji dolaze u Pozitano, upozoravajući da se grad ne može nositi sa tolikim brojem ljudi. Prekomerni turizam, ili „overtourism“, postaje sve prisutniji fenomen širom Evrope, a obala Amalfija nije izuzetak.
Venecija se već dugo suočava sa problemima koje donosi masovni turizam, dok je Dubrovnik u Hrvatskoj postao popularan među turistima, posebno nakon što je postao lokacija za snimanje popularne serije „Igra prestola“. Ovaj fenomen doveo je do drastičnog skoka cena smeštaja i hrane. U Barseloni, meštani organizuju proteste kako bi ukazali na probleme koje donosi veliki broj turista tokom letnjih meseci. Oni upozoravaju da je širenje turističkih apartmana i Airbnb smeštaja uzrokovalo ekstreman skok cena stanarina za lokalno stanovništvo.
U odgovoru na ove izazove, lokalne vlasti često preduzimaju mere kako bi kontrolisale broj turista. Na primer, Barselona je uvela dodatne takse za turiste koji borave u gradu, kako bi se ublažile posledice prekomernog turizma. Slične mere razmatraju se i u drugim evropskim gradovima koji se suočavaju sa istim problemima.
Prekomerni turizam ne utiče samo na lokalno stanovništvo, već i na samu infrastrukturu i prirodne resurse područja koja su popularna među turistima. U mnogim slučajevima, lokalne zajednice i dalje nastoje pronaći balans između privlačenja turista i očuvanja svoje kulture, tradicije i prirodnih lepota.
U međuvremenu, turisti, često nesvesni uticaja koji imaju na destinacije, nastavljaju da dolaze u potrazi za novim iskustvima. Sa porastom globalne mobilnosti i lakšim pristupom putovanjima, broj posetilaca će verovatno nastaviti da raste. Lokalne vlasti i zajednice moraju pronaći načine da upravljaju ovim rastom na održiv način, kako bi očuvale svoje resurse i obezbedile kvalitetan život svojim građanima.
U zaključku, izazovi koje donosi prekomerni turizam zahtevaju ozbiljno razmatranje i akciju. Ulice slikovitih sela na obali Amalfija, kao i drugih popularnih turističkih destinacija, postaju simboli borbe između potreba turista i potreba lokalnog stanovništva. Kako bi se očuvala lepota ovih mesta, neophodno je uvesti mere koje će omogućiti održiv razvoj turizma, čime bi se osigurao bolji život za lokalne zajednice i zadovoljavajuće iskustvo za posetioce.
