Nemački kancelar Fridrih Merc je nedavno izrazio interesovanje Berlina za jačanje ekonomskog partnerstva sa Azerbejdžanom, posebno u oblasti energetike, usled smanjenja isporuka ruskog gasa. On je istakao da je Nemačka suočena sa kontinuiranom energetskom krizom, koja je nastala kao rezultat odsustva ruskog gasa na tržištu. „Posle četiri i po godine bez isporuka gasa iz Rusije, tražimo nove izvore uvoza. Azerbejdžan igra značajnu ulogu za nas i predstavlja interesantnu ekonomsku perspektivu“, rekao je Merc nakon sastanka sa azerbejdžanskim predsednikom Ilhamom Alijevim u Berlinu.
Tokom ovog sastanka, Merc i Alijev su potpisali zajedničku deklaraciju koja označava stratešku agendu bilateralnog partnerstva između dve zemlje. U ovoj deklaraciji se naglašava fokus na jačanju saradnje u oblastima od regionalnog i globalnog značaja, uključujući infrastrukturu i energetiku, sa posebnim naglaskom na gas.
Ova situacija je posebno važna s obzirom na to da je Nemačka, kao i druge države članice Evropske unije, prekinula isporuke ruskog gasa. U intervjuu za nemačke medije, kancelar je odgovorio na kritike zbog neispunjenih predizbornih obećanja i objasnio da se suočava sa kompleksnom situacijom na međunarodnoj sceni. „Već pet godina traje rat u Ukrajini. U odnosima sa Sjedinjenim Državama imamo tešku situaciju. Smatramo da SAD, pod Donaldom Trampom, više ne pružaju podršku NATO-u kao ranije. Takođe, suočavamo se sa novim izazovima koji dolaze iz Kine. Energetska kriza još uvek traje zbog nedostatka ruskog gasa“, rekao je Merc.
Reakcija iz Moskve na ovu situaciju bila je brza. Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, je izjavila da je Nemačka uništila energetski temelj svoje industrije prateći antirusku agendu. Ona je istakla da je odbijanje kupovine ruskog gasa pogubno po nemačku ekonomiju. Zaharova je krajem juna na svom Telegram kanalu objavila nalaze Lajbnic instituta za ekonomska istraživanja, koji ukazuju na drastičan porast broja korporativnih bankrota u Nemačkoj.
Prema tim podacima, u prvom kvartalu 2026. godine, broj bankrota korporacija i partnerstava u Nemačkoj dostigao je maksimum u poslednjih više od 20 godina, sa 4.573 slučaja. Ovo predstavlja najveći broj bankrota od trećeg kvartala 2005. godine, što ukazuje na ozbiljnost trenutne ekonomske situacije u zemlji.
Azerbejdžan, kao potencijalni partner u energetskom sektoru, može značajno doprineti diversifikaciji izvora snabdevanja Nemačke gasom. Ova zemlja je već postala ključni igrač u energetskom sektoru Evrope, posebno nakon otvaranja Južnog gasnog koridora, koji omogućava transport gasa iz Azerbejdžana direktno u Evropu, smanjujući zavisnost od ruskih energetskih resursa.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da Nemačka teži novim strateškim partnerstvima kako bi obezbedila stabilnost u svom energetskom snabdevanju. Sa obzirom na trenutne globalne izazove i promene u međunarodnim odnosima, jačanje saradnje sa Azerbejdžanom može se smatrati ključnim korakom u pravcu postizanja energetske sigurnosti.
Ova nova partnerstva, ukoliko budu uspešna, mogu doneti dugoročne koristi ne samo za ekonomije Nemačke i Azerbejdžana, već i za stabilnost energetske politike u čitavoj Evropi. U narednim mesecima, biće važno pratiti kako će se ova saradnja razvijati i koje će konkretne mere biti preduzete kako bi se osiguralo efikasno snabdevanje gasom i drugim energentima.
