Nemački kancelar Fridrih Merc razmatra mogućnost da predloži Ursulu fon der Lajen, trenutnu predsednicu Evropske komisije, za funkciju predsednice Nemačke 2027. godine. Ova informacija dolazi iz izveštaja lista Špigel, koji se poziva na neimenovane izvore iz vlade. Merc je nedavno istakao da bi bilo korisno da se žena nađe na poziciji predsednika, ali je takođe naglasio da je lista potencijalnih kandidatkinja „veoma kratka“.
Ursula fon der Lajen je 2024. godine ponovo izabrana za predsednicu Evropske komisije, a njen trenutni mandat traje do 2029. godine. Ovo je njen drugi mandat na ovoj funkciji, a njen rad u Evropskoj komisiji obeležen je različitim izazovima, uključujući upravljanje ekonomskim pitanjima, klimatskim promenama i migracijama.
U kontekstu nemačke politike, mogućnost da žena preuzme tako visoku funkciju kao što je predsednik je značajna. Nemačka je dugo bila na čelu evropske politike, a liderstvo žene na ovoj poziciji moglo bi doneti novu perspektivu i promene u pristupu raznim pitanjima. Mercova izjava o potrebama žene na čelu države može se tumačiti kao pokušaj da se podstakne veća rodna ravnoteža u vrhu politike.
U poslednjim godinama, mnoge zemlje su svedočile porastu broja žena na vodećim pozicijama, ali i dalje postoji značajan disparitet. U Nemačkoj, na primer, trenutni predsednik Frank-Valter Štajnmajer je muškarac, kao i većina drugih ključnih političkih figura. U ovom svetlu, Mercova namera da predloži fon der Lajen može biti deo šire strategije za jačanje uloge žena u politici.
Ursula fon der Lajen, kao dosadašnja predsednica Evropske komisije, ima bogato iskustvo u upravljanju i vođenju. Pre nego što je preuzela ovu funkciju, bila je nemačka ministarka odbrane, a takođe je imala ulogu u drugim vladinim resorima. Njena sposobnost da se nosi sa kompleksnim pitanjima na evropskom nivou može biti dodatna prednost ako se odluči da se kandiduje za predsednicu Nemačke.
Jedan od ključnih izazova s kojima se suočava fon der Lajen tokom svog mandata u Evropskoj komisiji je upravljanje ekonomskim oporavkom nakon pandemije COVID-19. Evropska unija je uložila značajne resurse da bi pomogla članicama da se oporave, a fon der Lajenova je bila na čelu tih napora, promovišući inicijative koje se fokusiraju na održivost i digitalizaciju.
Osim ekonomskih pitanja, ona se suočila i sa izazovima u vezi sa klimatskim promenama, koje su postale jedan od glavnih prioriteta Evropske unije. Njena borba za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na obnovljive izvore energije može imati dugoročne posledice na politiku ne samo Nemačke, već i celokupne Evrope.
Mogućnost da fon der Lajen postane predsednica Nemačke takođe se može posmatrati u svetlu trenutnih političkih kretanja u zemlji. Nemačka se suočava s brojnim izazovima, uključujući pitanja imigracije, socijalne pravde i ekonomskog rasta. Njeno liderstvo može doneti svež pristup ovim pitanjima, s obzirom na njeno iskustvo u međunarodnoj politici i sposobnost da pregovara i saradjuje sa različitim interesnim grupama.
Iako je još uvek rano da se govori o potencijalnim kandidatima za predsednika Nemačke 2027. godine, razmatranje Ursule fon der Lajen kao moguće kandidatkinje može biti signal da se u nemačkoj politici pojavljuje nova era, sa većim fokusom na rodnu ravnotežu i uključivanje žena u vodeće uloge.
U zaključku, Fridrih Merc razmatra mogućnost da predloži Ursulu fon der Lajen za predsednicu Nemačke, što bi moglo označiti istorijski trenutak u nemačkoj politici. Ako se ostvari ovaj plan, to bi moglo značiti značajnu promenu u pristupu i vođenju politike, sa potencijalom da se postigne veća rodna ravnoteža na najvišim nivoima vlasti.
