Mentalna snaga postaje sve važniji aspekt vrhunskog sporta, iako se o mentalnom zdravlju sportista često nedovoljno govori. Pritisci vezani za postizanje rezultata, očekivanja javnosti i kontinuirana borba za uspeh mogu ostaviti značajan trag čak i na najuspešnije takmičare. Psihijatar Marina Lukić ističe važnost razumevanja kako psihička stabilnost utiče na stvaranje šampiona, kao i to da profesionalni sportisti nisu imuni na depresiju i anksioznost.
Lukić naglašava da su vrhunski sportisti, unatoč svojoj javnoj slici savršenstva, obični ljudi. „Iza svih tih medalja stoji čovek koji ima pravo da ima depresiju, anksioznost, panične napade ili da doživi burnout“, objašnjava ona. Ovo ukazuje na to da se često od sportista očekuje da budu uvek jaki i srećni, bez obzira na unutrašnje borbe koje mogu prolaziti.
Sportska psihijatrija, kao relativno nova oblast, fokusira se na mentalno zdravlje sportista, prevenciju i lečenje mentalnih poremećaja. U Srbiji je ovo područje još uvek nepoznanica. Lukić objašnjava da se sportska psihijatrija bavi mentalnom higijenom i uticajem vežbanja na mentalna stanja, poput depresije i šizofrenije, gde postoje snažni naučni dokazi o koristima fizičke aktivnosti.
Pritisci sa kojima se suočavaju profesionalni sportisti ne znače nužno da su češće pogođeni mentalnim problemima od opšte populacije, ali su izloženi specifičnim rizicima. „Sportisti se suočavaju sa stalnim putovanjima, medijskim pritiscima i očekivanjima javnosti. Strah od pokazivanja slabosti dodatno komplikuje situaciju“, dodaje Lukić. Mnogi sportisti se boje da će ih okruženje smatrati manje vrednima ako priznaju da imaju problem.
Kod mlađih generacija primećuje se veća spremnost da potraže pomoć, no Lukić naglašava potrebu za sistemskim pristupom. „Važno je edukovati roditelje, trenere i ljude koji rade sa decom, kako bi se prepoznali problemi i radilo na prevenciji“, poručuje ona.
Fizička aktivnost može imati značajnu terapijsku ulogu u mentalnom zdravlju. „Vežbanje može biti deo terapije, jer utiče na raspoloženje, kogniciju i može smanjiti simptome mentalnih poremećaja“, objašnjava Lukić. Ipak, osobama koje se bore sa depresijom često je najteže da naprave prvi korak ka fizičkoj aktivnosti.
„Potrebno je potražiti stručnu pomoć, jer ljudi koji se bore sa depresijom ne mogu biti prepušteni sami sebi. Podrška porodice i prijatelja je ključna“, naglašava ona. Na kraju, Lukić najavljuje konferenciju „Mind Up 26“ posvećenu mentalnom zdravlju u elitnom sportu, koja će se održati 12. septembra u Beogradu.
„Na ovoj konferenciji okupljamo stručnjake koji se bave mentalnim zdravljem u sportu. To nije samo konferencija, već pokret za zdraviji i humaniji sport“, ističe Lukić. Tema konferencije obuhvatiće depresiju, emotivnu regulaciju, poremećaje ishrane, oporavak nakon povreda, zavisnosti i pritiske sa kojima se suočavaju mladi sportisti.
Roditelji, treneri i svi koji učestvuju u razvoju mladih sportista moraju biti edukovani o ovim pitanjima. Mentalno zdravlje ne sme biti poslednja stvar o kojoj se razmišlja. „Kao što imamo stručnjake za fizičke povrede, tako mora postojati i stručnjak za mentalno zdravlje u svakom ozbiljnom sportskom sistemu“, zaključuje Lukić.
Ovaj razgovor ukazuje na važnost mentalnog zdravlja u sportu i potrebu za većim razumevanjem i podrškom sportista sa mentalnim poteškoćama. U svetu gde su pritisci sve veći, od suštinske je važnosti razviti kulturu koja prihvata slabosti i promoviše mentalno blagostanje.
