Meksikanac Karlos, poznato lice u Beogradu, već deset godina živi u Srbiji i povremeno radi kao prevodilac. Njegova ljubav prema ovoj zemlji proizašla je iz srpskog smisla za humor i načina života, koji ga podseća na njegov rodni Meksiko. Pre nego što je stigao u Srbiju, Karlos je boravio u Kanadi i Rusiji, ali je srpska kultura i atmosfera osvojila njegovo srce.
Karlos ističe da su mu srpski humor i jezik veoma zanimljivi. Kako kaže, u srpskom jeziku postoji mnogo načina da se opiše stanje pijanstva, što ga podseća na slične izraze na španskom. U jednom od svojih videa na Jutjubu, Karlos objašnjava kako su on i njegovi srpski prijatelji uspeli da pronađu više od dvadeset različitih izraza za „napiti se“, dok su Latinoamerikanci mogli da izgovore samo nekoliko.
Njegovo prvo veliko iznenađenje doživelo je u Banjaluci kada je iskusio izuzetnu ljubaznost ljudi. Izašavši iz autobusa, Karlos je naišao na majku i njenog sina koji su primetili da je stranac. Iako majka nije govorila engleski, njen sin mu je ponudio pomoć i prevodio šta mu je ona govorila, nudeći mu čak i novac za taksi. Ova situacija ga je duboko dirnula i pokrenula osećaj poštovanja prema srpskoj kulturi.
Jedan od glavnih razloga zašto Karlos voli Srbiju je sloboda koju oseća. U poređenju sa Meksikom, gde situacija može biti opasnija, Karlos ističe da u Srbiji može slobodno hodati ulicama u bilo koje doba noći bez straha. Oseća se sigurno i slobodno, što je za njega velika prednost.
Ipak, Karlos priznaje da mu nedostaje meksička hrana, koja se u njegovoj zemlji priprema na razne načine i sa sastojcima koji u Srbiji nisu dostupni. Iako postoje restorani koji nude meksičku kuhinju, on smatra da ti obroci nemaju mnogo veze sa autentičnom meksičkom hranom, dodajući da su to često američke verzije meksičkih jela.
Kada je reč o gradovima, Karlos je imao pomešane utiske o Novom Sadu, koji mnogi smatraju najlepšim gradom u Srbiji. On je primetio da su Novosađani, za razliku od Beograđana, manje otvoreni i teže se sprijateljuju. Njegovo lično iskustvo je pokazalo da je potrebno više vremena da se upozna sa ljudima u Novom Sadu, koji imaju drugačiji, srednjoevropski mentalitet.
Iako dolazi iz zemlje poznate po tekili, Karlos danas bez ustezanja priznaje da mu je rakija omiljeno piće. Navikao se na to da ga ljudi u Srbiji nude rakijom i, kako kaže, oseća se energično kada je popije. Karlos često deli svoje utiske o Srbiji i ističe da se više oseća kao Srbin nego kao Meksikanac. S ponosom kaže da bi, ako bi morao birati između rakije i tekile, uvek izabrao rakiju.
Na kraju razgovora, Karlos deli svoje osećanje da se, kada poseti Meksiko, može osećati kao turista zbog svog snažnog emocionalnog vezivanja za Srbiju. Njegovo iskustvo u ovoj zemlji ga je duboko promenilo, i on se sa radošću prisetio svih lepih trenutaka koje je doživeo. Uzimajući u obzir sve aspekte svog života, od načina komunikacije, preko slobode kretanja, do ljubaznosti ljudi, Karlos je zaista pronašao svoj dom u Srbiji.
