Mediteranska ishrana je poznata po svojim brojnim zdravstvenim prednostima, uključujući smanjenje rizika od bolesti srca i određenih vrsta raka. Nedavna istraživanja su otkrila još jednu korist ove ishrane – poboljšano zdravlje desni. Zubi i desni imaju značajan uticaj na opšte zdravlje, a bolest desni, poznata kao parodontalna bolest, povezana je sa hroničnom upalom i raznim ozbiljnim zdravstvenim stanjima, kao što su bolesti srca, dijabetes, rak i prevremeni porođaj.
Istraživači su otkrili da Britanci koji se ne pridržavaju mediteranske ishrane često pate od težih oblika bolesti desni, posebno ako konzumiraju više crvenog mesa. Ove osobe su pokazale povišene nivoe proteina povezanih sa upalom, poput interleukin-6 (IL-6) i C-reaktivnog proteina (CRP). S druge strane, oni koji su se pridržavali mediteranske ishrane, bogate hranljivim sastojcima, povrćem, voćem, mahunarkama i maslinovim uljem, imali su niže nivoe ovih inflamatornih markera.
Đuzepe Mainas, jedan od autora studije i istraživač na Kraljevskom koledžu u Londonu, istakao je da rezultati ukazuju na to da uravnotežena mediteranska ishrana može potencijalno smanjiti bolest desni i sistemsku upalu. Ova studija, objavljena u časopisu „Journal of Periodontology“, obuhvatila je 195 pacijenata iz bolnica u Velikoj Britaniji koji su prošli stomatološke preglede, krvne analize i ispitivanja o svojim prehrambenim navikama.
Osim što se povezuje sa zdravljem desni, mediteranska ishrana je poznata i po svojim protivupalnim svojstvima, što može objasniti njen pozitivan uticaj na zdravlje usne šupljine. Mainas je napomenuo da bi se veza između ishrane, upale i zdravlja desni trebala posmatrati holistički u procesu lečenja pacijenata sa bolestima desni.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), procenjuje se da oko milijardu ljudi širom sveta boluje od bolesti desni, pri čemu su loša oralna higijena i upotreba duvana ključni faktori rizika. Ova bolest se karakteriše gingivitisom, odnosno krvarenjem ili otečenim desnima, kao i bolom, neprijatnim zadahom i, u težim slučajevima, klimavim zubima.
Luiđi Nibali, još jedan od autora studije i profesor parodontologije na Kraljevskom koledžu u Londonu, napomenuo je da novi nalazi doprinose rastućim dokazima o ulozi koju uravnotežena ishrana može imati u održavanju dobrog zdravlja desni. Međutim, naglasio je da je potrebno više istraživanja kako bi se razvili personalizovani pristupi koji bi pomogli ljudima u upravljanju zdravljem desni.
Mediteranska ishrana se oslanja na unos svežih voćki i povrća, integralnih žitarica, maslinovog ulja, ribe i mahunarki, dok se crveno meso i prerađeni proizvodi jedu u znatno manjoj količini. Ova vrsta ishrane ne samo da pomaže u održavanju zdrave telesne težine, već može smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Osim fizičkih zdravstvenih prednosti, mediteranska ishrana takođe može pozitivno uticati na mentalno zdravlje. Dokazi sugerišu da dijete bogate omega-3 masnim kiselinama, antioksidansima i vlaknima mogu smanjiti simptome depresije i anksioznosti.
Promene u ishrani mogu se činiti kao jednostavan korak, ali imaju dalekosežne posledice po zdravlje. Istraživanja ukazuju na to da bi promene u ishrani, u kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću i održavanjem dobre oralne higijene, mogle značajno smanjiti rizik od bolesti desni i poboljšati kvalitet života.
U svetlu ovih saznanja, važno je da pojedinci, kao i zdravstveni stručnjaci, prepoznaju značaj ishrane u očuvanju oralnog zdravlja. Uzimanje u obzir mediteranske ishrane kao deo svakodnevnog života može doneti brojne koristi, ne samo za zdravlje desni, već i za celokupno zdravlje.
