U poslednje vreme, odnosi između Crne Gore i Hrvatske ponovo su postali tema medijskih izveštaja, a fokus je na projektu „Jadran“ koji se odnosi na izgradnju bazena u Crnoj Gori. Ovaj projekat nije samo infrastrukturalna inicijativa, već takođe otvara pitanje istorije i prošlosti između dva naroda, koja je obeležena različitim konfliktima i nesporazumima.
Jedan od ključnih aspekata ovog projekta su i logoraši, čiji su životi i sudbine često zaboravljeni u širem kontekstu. Mnogi od njih su tražili pravdu i priznanje svojih patnji tokom ratova devedesetih godina, i sada, dok se razgovara o izgradnji bazena, postavlja se pitanje da li se njihove priče uzimaju u obzir. Uloga logoraša u ovom narativu nije samo simbolična; ona predstavlja neophodnost da se prizna prošlost i da se krene ka pomirenju.
Projekat „Jadran“ je planiran kao luksuzni kompleks koji bi uključivao bazen, restorane i druge sadržaje koji bi privukli turiste. Međutim, mnogi se pitaju kako će ovaj kompleks uticati na lokalnu zajednicu i da li će doprineti ekonomskom razvoju ili stvoriti nove tenzije. Turizam u Crnoj Gori je od vitalnog značaja za ekonomiju, ali se često suočava sa kritikama zbog neodržive gradnje i zanemarivanja lokalnog stanovništva.
U prošlosti, odnosi između Crne Gore i Hrvatske su bili obeleženi brojnim događajima koji su ostavili duboke ožiljke. Od raspada SFRJ, do ratova koji su usledili, mnogi ljudi su izgubili svoje živote, a mnogi su proterani iz svojih domova. Ove traume su ostavile duboke tragove na mentalitet i međusobne odnose naroda. U tom smislu, „Jadran“ predstavlja više od običnog građevinskog projekta; on izaziva preispitivanje odnosa, prošlosti i mogućnosti pomirenja.
U poslednje vreme, postoji sve veća svest o potrebi da se prošlost ne zaboravi, već da se koristi kao temelj za izgradnju budućnosti. Mnogi aktivisti i organizacije se bore za pravdu i priznavanje žrtava, a ključna poruka je da se ne sme ponoviti greške iz prošlosti. Ovaj pristup podrazumeva otvoreni dijalog i saradnju između dve zemlje, kako bi se stvorili uslovi za miran suživot.
Osim toga, projekti poput „Jadrana“ mogu biti prilika za jačanje međusobne saradnje i razvoja zajedničkih interesa. U turističkom sektoru, Crna Gora i Hrvatska imaju mnogo toga zajedničkog, a saradnja na polju turizma može doneti koristi za obe strane. Umesto rivalstva, fokusiranje na zajedničke ciljeve može doprineti stabilnosti i prosperitetu.
Kritičari projekta „Jadran“ upozoravaju da bi izgradnja bazena mogla imati negativne posledice na ekosistem i lokalne resurse. Postavlja se pitanje održivosti i odgovornosti prema prirodi, kao i prema stanovnicima koji žive u tim oblastima. Pristupi održivom razvoju i očuvanju prirode postaju sve važniji u savremenom društvu, a projekti poput ovog bi trebali biti u skladu s tim principima.
U zaključku, projekat „Jadran“ je više od običnog građevinskog poduhvata; on je prilika da se preispita prošlost, da se učvrste odnosi između Crne Gore i Hrvatske i da se otvori prostor za dijalog i pomirenje. Logoraši i njihovi životi moraju biti deo ove priče, jer samo kroz priznavanje bola i patnje možemo krenuti napred ka boljoj budućnosti. Ovaj projekat može postati simbol nade i obnove, ali samo ako se pristupi s razumevanjem i poštovanjem prema svima koji su pretrpeli posledice prošlih sukoba.
