Matica srpska, najstarija kulturna i naučna institucija u Srbiji, ove godine obeležava dve decenije postojanja. Osnovana 1826. godine u Pešti, kroz skoro dva veka je postala čuvar srpskog jezika, književnosti i identiteta, kao i svedok ključnih društvenih promena. Predsednik Matice, profesor dr. Dragan Stanić, istakao je značaj ove institucije u savremenom društvu, kao i njene projekte.
U razgovoru za Euronews Srbija, Stanić je posebno naglasio incident koji se desio na prošlogodišnjoj Svetosavskoj akademiji, događaju koji je izazvao brojne reakcije u javnosti. On je doživeo ulazak studenata na akademiju kao pritisak i prelivanje društvenih tenzija u prostor koji bi trebao da ostane izvan dnevne politike. Stanić je podsetio da Matica nikada nije radila tokom vanrednih društvenih okolnosti, kao što su revolucije i ratovi, i da je potrebna normalna atmosfera za njen rad.
Prema njegovim rečima, kada se društveni problemi prelivaju u institucije poput Matice, to više nisu normalne okolnosti. Staniću je posebno bilo žao što su među studentima prepoznao i svoje bivše učenike. On je izrazio razočaranje što su studenti izabrali da izveštavaju o svojim protestima na način koji nije doprinosio dijalogu.
Stanić je ponudio studentima mogućnost dijaloga, ali ne u formi prekidanja svečanosti. Iako je očekivao da će to prihvatiti, studenti su odbili razgovor, što je Stanića navelo na razmišljanje o njihovim pravim namerama. Takođe, izrazio je zabrinutost zbog onoga što naziva „dvostrukim moralom“ i načinom na koji se javno deklariraju ciljevi dok se skriveno vode druge namere.
U širem društvenom kontekstu, Stanić smatra da blokade univerziteta i škola ne mogu rešiti probleme kao što su korupcija ili funkcionisanje pravosuđa. On naglašava da se ne može stvoriti novi problem blokiranjem institucija koje bi trebale da rešavaju postojeće. Takođe, smatra da Matica mora imati distancu prema svim oblicima dnevno-političkog ponašanja, poštujući legalno izabranu vlast.
Uprkos pritiscima, Stanić je spreman da Matica posreduje u društvenom dijalogu, ali pod uslovom da se razgovor vodi uljudno i bez agresije. On se osvrnuo na značaj kontinuiteta Matice srpske, koja je osnovana sa ciljem da obezbedi opstanak srpske književnosti i kulture, naglašavajući da je model samoodrživog razvoja i danas aktuelan.
Trenutno, Matica realizuje više od sto naučnih projekata, uključujući kapitalna izdanja kao što su „Srpski biografski rečnik“ i „Srpska enciklopedija“. Stanić je posebno istakao projekat istorije Karlovačke mitropolije, koji bi trebao biti završen do kraja godine. Ipak, priznaje da se kultura i nauka danas nalaze na margini društvenih prioriteta.
On veruje u spor, smiren razgovor i predavanje koje zahteva koncentraciju, suprotno logici savremenih medija. Bez te koncentracije, smatra Stanić, ne može se doći do dubokog razumevanja i ozbiljnog mišljenja. U godini kada Matica obeležava dva veka postojanja, ona se nalazi između tradicije i savremenih izazova, nastojeći da očuva prostor dijaloga u društvu koje je, po njegovoj oceni, opasno podeljeno.
