Masovni turizam u Evropi, posebno na ostrvima, postaje sve veći izazov. Sa ograničenim prostorom i krhkom infrastrukturom, ova mesta se suočavaju sa posljedicama prekomernog broja posetilaca. Rekordni broj turista podiže troškove stanovanja i preopteretuje lokalne resurse, što dovodi do protesta lokalnog stanovništva koje zahteva da se prioriteti promene.
Analiza kompanije BookRetreats.com istražila je koja su ostrva najviše pogođena prekomernim turizmom i koja su, nasuprot tome, razvijala održiviji pristup. Prekomerni turizam ima poseban uticaj na mala ostrva, gde je infrastruktura i priroda ograničena. Šon Keli, suosnivač BookRetreats.com, naglašava da je važno analizirati podatke o turističkim tokovima kako bi se pronašle održivije destinacije.
Podaci Evropske komisije pokazuju da je Malta ostrvo sa najvećom gustinom turista u Evropi, sa više od 38.700 noćenja po kvadratnom kilometru. Sa površinom od samo 316 kvadratnih kilometara, Malta je preopterećena posetiocima, posebno u popularnim turističkim mestima poput Plave lagune na Kominu, gde se beleži do 12.000 posetilaca dnevno. Zbog ovog pritiska, vlasti su uvele ograničenje na broj posetilaca, ali planiraju da povećaju ukupan broj dolazaka na 4,5 miliona do 2034. godine.
Kanarska ostrva, kao što su Lanzarote i Tenerife, takođe su pod pritiskom masovnog turizma. Lanzarote beleži više od 21.600 noćenja po kvadratnom kilometru, dok Tenerife ima 16.873. Iako turizam čini 35% BDP-a Kanarskih ostrva, lokalno stanovništvo se žali na visoke troškove života i nedostatak resursa. Recentni protesti na Kanarima traže ograničenje broja posetilaca i zaštitu lokalne kulture.
Ibica i Formentera, poznate po svom noćnom životu i prelepim plažama, takođe se suočavaju sa problemima prekomernog turizma. Sa 3,7 miliona posetilaca u prošloj godini, troškovi života na ovim ostrvima su porasli, a lokalno stanovništvo se bori sa poskupljenjem stanovanja. Regionalna vlada je uvela nove mere kako bi smanjila uticaj turizma, uključujući strože kontrole iznajmljivanja.
S druge strane, neka severnoevropska ostrva, poput Svalbarda, uvode održivije pristupe turizmu. Sa samo 2,4 noćenja po kvadratnom kilometru, Svalbard nudi mirnu alternativu pretrpanim destinacijama. Ova ostrva su zaštićena nacionalnim parkovima, a turizam je fokusiran na očuvanje prirode uz minimalan razvoj. Gosti uživaju u aktivnostima poput planinarenja i kajakašenja, bez pritiska gužvi.
Grčko ostrvo Hios, peto po veličini u Grčkoj, ostaje manje poznato i izbegava prekomerni turizam. Održava se fokus na male, porodične pansione i očuvanje kulturnog nasleđa. Ovo ostrvo, sa oko 21.000 manje noćenja po kvadratnom kilometru, pokazuje da je moguće razvijati turizam bez preopterećenja.
Na kraju, Jero, malo kanarsko ostrvo, predstavlja primer održivog turizma. Sa samo 610 noćenja po kvadratnom kilometru, Jero prioritizuje zaštitu životne sredine i samoodrživost. Bez direktnih letova, ostrvo privlači samo manji broj posetilaca, omogućavajući mu da zadrži svoj autentičan karakter.
U svetlu ovih izazova, važno je da se usmere napori ka održivijim praksama turizma koje će podržati lokalne zajednice i očuvati prirodne resurse, umesto da ih iscrpe. Turisti bi trebali da budu svesni svog uticaja i izaberu destinacije koje se zalažu za održiv razvoj.
