Kanadski premijer Mark Karni izjavio je da je načelno pristao da Kanada učestvuje u radu američkog „Odbora za mir“ za Gazu. Ova odluka dolazi nakon što je američki predsednik Donald Tramp pre nekoliko nedelja izneo ideju o formiranju odbora, koji bi trebalo da nadgleda privremenu upravu u Gazi, nakon prekida vatre postignutog u oktobru između Hamasa i Izraela. Karni je naglasio da Kanada želi da pomogne u ublažavanju patnje u Gazi, iako se još razrađuju detalji o funkcionisanju odbora i načinima finansiranja.
Pakistanski premijer Šehbaz Šarif takođe je dobio poziv od Trampa da se pridruži Odboru za mir. Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je potvrdilo da će Pakistan ostati angažovan u međunarodnim naporima za mir i bezbednost u Gazi, pozivajući se na rezolucije Ujedinjenih nacija. Sličan poziv dobio je i jordanski kralj Abdulah, čije Ministarstvo spoljnih poslova trenutno razmatra relevantnu dokumentaciju.
Odbor za mir ima za cilj da nadgleda privremenu upravu u Gazi, a osim Kanade, Pakistana i Jordana, Tramp je pozvao i brazilski predsednik Luiz Inasija Lolu da Silvu da se pridruži ovom telu. Iako još nije poznato da li će Lula prihvatiti poziv, do sada su se na spisak članova Odbora pridružili argentinski predsednik Havijer Milej i predsednik Paragvaja Santijago Penja, koji su izrazili zahvalnost Trampu.
Bela kuća je objavila formiranje dva nova odbora za nadzor u Gazi tokom prelaznog perioda – Odbor za mir i Izvršni odbor Gaze. Odbor za mir će biti zadužen za nadgledanje procesa obnove i stabilnosti u tom regionu, koji se suočava sa dugotrajnim sukobima.
Na osnovu izveštaja, Tramp planira da osnuje Odbor za mir, tražeći od zemalja članica da uplate milijardu dolara kako bi zadržale svoje članstvo. Prema nacrtu osnivačke povelje, Tramp bi bio prvi predsednik ovog odbora, a svaka država članica bi služila mandat od najviše tri godine, uz mogućnost obnavljanja članstva. Ističe se da bi države koje uplate više od milijardu dolara u prvoj godini bile oslobođene tog trogodišnjeg mandata.
Ovaj pristup izaziva zabrinutost među kritičarima, koji smatraju da Tramp pokušava da stvori alternativu Ujedinjenim nacijama, koje je često kritikovao. Čini se da je njegovo nastojanje da oformi Odbor za mir u Gazi deo šire strategije za preuzimanje inicijative u međunarodnim odnosima, posebno u vezi sa bliskoistočnim pitanjima.
Osim toga, Trampov Odbor za mir ima za cilj da prevaziđe izazove u regionu i obezbedi stabilnost, dok se istovremeno suočava sa kritikama zbog načina na koji je pristupio ovom pitanju. Odbor će se sastojati od važnih ličnosti i diplomata, a očekuje se da će ovi članovi raditi na pronalaženju trajnog rešenja za sukobe u Gazi.
U svetlu svih ovih informacija, postavlja se pitanje kako će se Odbor za mir razvijati i kako će zemlje članice doprineti njegovom radu. U narednim danima biće važno pratiti kako će se razvijati razgovori o strukturi i funkcionisanju odbora, kao i reakcije međunarodne zajednice na ovaj novi pristup rešavanju sukoba u Gazi.
S obzirom na kompleksnost situacije i duboke korene sukoba u regionu, uspeh Odbora za mir zavisiće od sposobnosti njegovih članova da se dogovore o konkretnim koracima ka miru i stabilnosti, kao i od spremnosti međunarodne zajednice da pruži podršku ovim naporima.
