Novo istraživanje sugeriše da bi manji unos proteina mogao biti ključ za duži život i bolje zdravlje, dovodeći u pitanje jednu od najrasprostranjenijih pretpostavki o zdravom načinu života. U poslednjoj deceniji, trend maksimalnog unosa proteina (poznat kao proteinmaxxing) postao je popularan, sa raznim dodacima ishrani, kao što su proteinski praškovi, pločice i žitarice obogaćene proteinima. Međutim, kako svetska populacija stari, nova istraživanja pokazuju da bi smanjenje unosa proteina moglo biti razumniji pristup ka zdravijem životu.
Istraživači sa Univerziteta Viskonsin-Medison u Sjedinjenim Američkim Državama analizirali su više od 300 studija i došli do zaključka da, iako su zvanične smernice često usmerene na ishranu bogatu proteinima, sve više dokaza ukazuje na to da smanjenje unosa proteina može smanjiti rizik od bolesti povezanih sa starenjem, poput dijabetesa i raka. Autor studije, Dadli Laming, istakao je da proteini donose koristi, posebno u kontekstu rasta mišića i fizičke aktivnosti, ali je naglasio da većina ljudi vodi sedelački način života i verovatno unosi više proteina nego što im je zaista potrebno.
Istraživanje je pokazalo da ishrana sa manjim unosom proteina poboljšava metaboličke funkcije, smanjuje masno tkivo, povećava energiju i doprinosi stabilnijem nivou šećera u krvi. Studije na ljudima i životinjama pokazale su da takva ishrana dovodi do bolje kontrole šećera u krvi i manjeg udela telesnih masti, čak i kada su ispitanici konzumirali veći ukupan broj kalorija. Ovaj efekat je u velikoj meri rezultat „zaštitnog hormona“ poznatog kao FGF21, čiji nivo raste kada je unos proteina nizak, a koji pomaže telu da efikasnije sagoreva energiju.
Osim toga, istraživači su otkrili da manji unos proteina pomaže telu da pređe u režim „popravke i čišćenja“ poznat kao autofagija. Ovaj proces omogućava telu da uklanja „ćelijski otpad“, poput oštećenih proteina i drugih oštećenih ćelijskih komponenti, čime se ćelije održavaju mlađim i funkcionalnijim. Međutim, važno je napomenuti da ishrana sa niskim unosom proteina nije pogodna za sve. Određene grupe, poput trudnica, dece u razvoju, starijih osoba i onih koji se oporavljaju od ozbiljnih povreda, trebaju izbegavati ograničavanje unosa proteina.
Preporučeni unos proteina od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) iznosi 0,83 grama proteina po kilogramu telesne mase dnevno. Obe institucije saglasne su da se unos koji je dvostruko veći od referentne vrednosti smatra bezbednim, ali ističu da su dokazi o efektima veoma visokog unosa proteina još uvek predmet rasprave. EFSA takođe napominje da nema dovoljno podataka o specifičnim potrebama za proteinima kod starijih odraslih osoba, te preporučuje da oni unose najmanje istu količinu proteina kao i mlađi odrasli.
Laming dodaje da su nedavne preporuke podsticale ljude da jedu više proteina, ali i da više vežbaju, ističući potrebu za personalizovanim preporukama o unosu proteina, koje bi uzimale u obzir uzrast i nivo fizičke aktivnosti. Istraživači zaključuju da mnogi ljudi unose znatno više proteina nego što je neophodno i da bi mogli imati koristi od njihovog ograničavanja. Ipak, naglašavaju da klinički istraživači još treba da razviju „odgovarajuće režime ishrane za pojedince“, u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem i životnim navikama.
U svetlu ovih novih saznanja, važno je da se pojedinci osvrnu na svoj unos proteina i razmotre kako bi mogli poboljšati svoje zdravlje kroz prilagođenu ishranu. Smanjenje unosa proteina može biti ključno za postizanje dugoročnog zdravlja, posebno u populaciji koja stari, ali je neophodno individualizovati pristup kako bi se zadovoljili specifični prehrambeni zahtevi različitih grupa.
