Mihael Martens, kolumnista nemačkog „Algemeine Zeitunga“, izneo je pesimističke prognoze o mogućnosti da Crna Gora postane članica Evropske unije do 2028. ili 2030. godine, a možda čak i kasnije. U intervjuu za podgoričke „Vijesti“, Martens je istakao da ne vidi realnu perspektivu za članstvo Crne Gore u EU, naglašavajući da bi bilo naivno verovati da će se to desiti u pomenutim rokovima.
Prema Martensovim rečima, iako je teško predvideti događaje za deset godina, trenutna situacija ne ukazuje na to da bi Crna Gora mogla postati punopravna članica EU u bliskoj budućnosti. On smatra da su potrebna „kreativna rešenja“ na nivou ispod punopravnog članstva, što bi moglo uključivati različite oblike saradnje ili partnerstva s EU.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se zemlja suočava s brojnim unutrašnjim izazovima, uključujući političku nestabilnost i ekonomske probleme. Crna Gora je započela proces pristupanja EU 2012. godine, ali je od tada naišla na mnoge prepreke. Ključna pitanja uključuju vladavinu prava, borbu protiv korupcije, kao i reforme u različitim sektorima.
Pitanje članstva u EU postalo je centralno za politički diskurs u Crnoj Gori, a različite političke stranke često koriste ovu temu kako bi mobilizovale podršku birača. Ipak, građani su sve skeptičniji prema procesu pristupanja, s obzirom na to da su se očekivanja do sada pokazala kao nerealna.
Martensova analiza dolazi u vreme kada je EU suočena s vlastitim izazovima, uključujući unutrašnje nesuglasice među članicama i širenje populizma. Ove poteškoće dodatno otežavaju proces proširenja, a Crna Gora se čini kao jedan od zemalja koje su na dnu liste prioriteta.
U intervjuu, Martens se osvrnuo i na to da bi Crna Gora mogla imati koristi od alternativnih pravaca, kao što su bilateralni sporazumi s pojedinim članicama EU ili jačanje saradnje u okviru regionalnih inicijativa. Ove opcije bi mogle pomoći u prevazilaženju trenutnih prepreka i unapređenju odnosa s EU.
Osim toga, Martens je naglasio značaj unutrašnjih reformi za Crnu Goru. On je istakao da je važno da zemlja unapredi svoje institucije, borbu protiv korupcije i jača vladavinu prava kako bi se stvorila osnova za buduće pregovore s EU. Bez ovih reformi, put ka članstvu će ostati otežan, a Crna Gora će se suočiti s dodatnim izazovima.
U svetlu ovih komentara, postavlja se pitanje šta će se desiti s Crnom Gorom ako članstvo u EU ostane nedostižno. Mnogi analitičari ukazuju na to da bi zemlja mogla biti primorana da preispita svoje spoljnopolitičke ciljeve i potraži nove saveznike, kako u regionu, tako i na globalnom nivou.
Na kraju, Martensov stav odražava širu zabrinutost o budućnosti Zapadnog Balkana u kontekstu evropskih integracija. Dok su se ranije mnoge zemlje nadale bržem pristupanju EU, sada se suočavaju s realnošću da bi taj proces mogao trajati znatno duže nego što se prethodno očekivalo.
Ukoliko Crna Gora želi da postane deo EU, moraće da se suoči s brojnim izazovima i preprekama, ali i da pokaže odlučnost u sprovođenju potrebnih reformi. Samo tako će moći da stvori osnove za eventualno članstvo u EU, što ostaje daleki san za mnoge njene građane.
