Male boginje, bolest koja se često zaboravlja, predstavljaju značajan izazov u Evropi. U 2024. godini, prijavljeno je 127.350 slučajeva malih boginja, što je najveći broj od 1997. godine. Iako su se slučajevi smanjili u 2025. godini, broj prijavljenih infekcija i dalje je bio dvostruko veći nego 2023. godine, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC). Ovi podaci pokazuju da rizik od izbijanja epidemija ostaje prisutan, a stručnjaci naglašavaju potrebu za vakcinacijom kao ključnim sredstvom za borbu protiv ovog virusa.
Sabrina Baci, rukovodilac programa ECDC za bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, istakla je da bi Evropa trebala biti vodeća u iskorenjivanju malih boginja. Prema njenim rečima, Evropska unija raspolaže efikasnom i sigurnom vakcinom, kao i resursima i sistemima nadzora koji su potrebni za kontrolu ove bolesti. Da bi se sprečile epidemije, najmanje 95% podobnog stanovništva treba da primi dve doze vakcine. Nažalost, ECDC izveštava da je 8 od 10 osoba koje su obolele od malih boginja tokom 2025. godine bilo nevakcinisano, što odražava sličan trend iz 2024. godine.
Vakcinacija ne čini samo samoodbranu pojedinca, već i štiti zajednicu. „Individualna vakcinacija štiti i one koji se ne mogu vakcinisati, jer smanjuje širenje infekcija“, rekla je Baci. Male boginje su izuzetno zarazne; za svaku osobu koja oboli, do 18 drugih nevakcinisanih osoba može biti zaraženo. Ova bolest je oko 12 puta zaraznija od gripa, a može izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući dugotrajno oštećenje imunog sistema.
Preživeli od malih boginja postaju ranjivi na druge bolesti, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i smrti. Zbog toga je vakcinacija jedini put napred. Ne postoji specifičan tretman ili lek za male boginje, a bolest obično traje oko dve nedelje bez komplikacija. Regionalna direktorka UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju, Redžina De Dominikis, naglasila je potrebu da se reše problemi vezani za neodlučnost prema vakcinaciji i dezinformacije. Bez adekvatne edukacije, deca će i dalje biti izložena riziku od teških bolesti.
Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, pozvao je ljude da se oslanjaju na proverene zdravstvene informacije iz pouzdanih izvora. On je naglasio da je iskorenjivanje malih boginja ključno za nacionalnu i regionalnu zdravstvenu bezbednost. Porast broja slučajeva malih boginja nije ograničen samo na Evropu. Nakon godina napretka u kontroli ove bolesti širom sveta, broj obolelih počeo je da raste.
U 2024. godini, šest evropskih zemalja – Jermenija, Austrija, Azerbejdžan, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Uzbekistan – izgubilo je status zemalja slobodnih od malih boginja zbog skoka broja slučajeva. Zemlja gubi ovaj status ako se virus vrati i prenosi kontinuirano više od godinu dana. Ovo pokazuje koliko je važno održavati visok nivo vakcinacije i raditi na edukaciji stanovništva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
U zaključku, male boginje i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju u Evropi, ali vakcinacija ostaje najefikasniji način za sprečavanje epidemija. Potrebno je da se zajednica ujedini u naporima da poveća stopu vakcinacije i da se bori protiv dezinformacija kako bi se zaštitila najranjivija lica. Samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve.
