Mali maturanti su pred važnom odlukom – izborom srednje škole, a stručnjaci upozoravaju da je taj proces danas veoma složen. U vremenu kada se zanimanja brzo menjaju, a tržište rada postaje sve neizvesnije, ključno je pomoći deci da donesu odluku koja će im otvoriti mogućnosti u budućnosti. U Jutarnjem programu Euronews Srbija, o ovoj temi su razgovarali psiholog Slađana Jarić, Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, i dr Ranko Rajović, osnivač NTC sistema i šef katedre za obrazovne neuronauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru.
Dr Rajović ističe da obrazovni sistem mora da se prilagodi brzini promena koje se dešavaju u svetu rada. Kako navodi, „danas pripremamo decu za svet u kojem zanimanja koja postoje danas možda sutra neće postojati.“ On naglašava važnost razvijanja kritičkog mišljenja i sposobnosti povezivanja informacija, umesto učenja napamet. Rajović upozorava da se mladi sve više oslanjaju na tehnologiju, što može uticati na njihov razvoj kritičkog mišljenja. „Veštačka inteligencija i digitalni alati su brži i precizniji, a ako se deca oslanjaju samo na tehnologiju, gube sposobnost da samostalno zaključuju,“ dodaje on.
Za dr Rajovića, izbor srednje škole je najbezbedniji kada se donosi zajednički, uz podršku roditelja i stručnjaka. On smatra da deca pre 20. godine nisu potpuno spremna da donose ključne životne odluke, posebno kada su u pitanju dugoročne posledice. „Deca koja imaju jasnu želju mogu da je slede, ali u većini slučajeva najbolje je da odluku donose zajedno roditelji i deca,“ naglašava Rajović.
Psiholog Slađana Jarić takođe ukazuje na značaj ranog prepoznavanja interesovanja dece. Ona naglašava da se profesionalna orijentacija može započeti već u ranom detinjstvu kroz igru i interesovanja. Problem se javlja kada roditelji projektuju sopstvene želje na decu ili kada ne prepoznaju interesovanja na vreme. „Strah roditelja da će dete pogrešiti i da će jedan izbor odrediti čitav život nije tačan,“ dodaje Jarić.
Jarić preporučuje roditeljima da razgovaraju sa svojom decom o njihovim interesovanjima i emocijama, i da im pruže prostor za istraživanje. „Roditelji bi trebali da slušaju svoju decu mnogo ranije, a ne tek u osmom razredu,“ naglašava ona. S obzirom na to da većina mladih tokom života menja više interesovanja i zanimanja, jedan izbor ne bi trebao da se posmatra kao konačna sudbina.
Milorad Antić ukazuje na potrebu za sistemskom i obaveznom profesionalnom orijentacijom. On smatra da učenici moraju biti testirani kako bi se utvrdile njihove sposobnosti i interesovanja, a zatim da se upoznaju sa zanimanjima koja postoje na tržištu rada. „Tek tada zajedno sa roditeljima mogu da donesu informisanu odluku,“ naglašava Antić.
Antić takođe ističe da se obrazovni sistem brzo menja kako bi pratio potrebe tržišta rada. „Zanimanja se menjaju i nestaju, a nova nastaju vrlo brzo,“ dodaje on. Škole moraju da se prilagođavaju kako bi njihovi programi ostali relevantni. Nova zanimanja poput mehatronike, logistike i transporta pokazuju da obrazovanje treba da bude u skladu sa realnim potrebama privrede.
U zaključku, izbor srednje škole je ključna odluka koja može oblikovati budućnost mladih ljudi. Uloga roditelja, stručnjaka i obrazovnog sistema je od suštinskog značaja u procesu donošenja ove odluke. Ova odluka ne bi trebala biti zasnovana samo na trenutnim interesovanjima, već i na razumevanju budućih potreba tržišta rada. Samo zajedničkim radom i otvorenom komunikacijom može se pomoći mladima da pronađu pravi put za svoj razvoj i karijeru.
